2
Od 1. januara struja će poskupeti i za domaćinstva i za privrednike. Iako nije precizirano koliko će biti procentualno poskupljenje, ministarka energetike Dubravka Đedović je rekla da će računi za prosečno domaćinstvo biti uvećani za oko 300 dinara. Prema našoj računici, to je oko osam odsto. Iako državni zvaničnici ističu kako ovo poskupljenje nije značajno, te da će potošači u Srbiji i dalje plaćiti struju jeftinije od većine evropskih zemalja, ovo će biti drugo poskupljenje za četiri meseca. To nije sve, pa će zbog poskupljenja struje, "skočiti" cene svega - od hleba do toalet papira.
Ministarka Đedović, ali i premijerka Ana Brnabić prethodnih nedelja najavljivale su poskupljenja struje, a to je sada i zvanično – već od prvog januara 2023. godine na snagu stupaju nove cene. Potvrđeni su i navodi državnih zvaničnika da poskupljenje neće biti dvocifreno.
Kako za „Novu“ kažu iz Ministarstva energetike, za domaćinstvo sa prosečnom potrošnjom struje, računi će od januara biti veći za 300 dinara.
Prema rečima direktora snabdevanja električnom energijom u ogranku „EPS Snabdevanje“ Aleksandra Bjeličića, prosečno domaćinstvo u Srbiji potroši 350 kilovat-časova mesečno.
PROČITAJTE JOŠ
To znači da, trenutno, domaćinstvo sa ovolikom potrošnjom mesečno plaća oko 3.735 dinara.
Prema onome što tvrdi ministarka, da će celokupan račun biti uvećan za 300 dinara, od sledeće godine domaćinstva sa ovolikom proizvodnjom trebalo bi da plaćaju 4.035 dinara.
Iako je razlika u ova dva iznosa oko osam odsto, prema najavi ministarke, poskupljenje struje biće manje od toga, i to zbog brojnih stavki koje se nalaze u računu, a koje se neće povećavati.
Poskupljenje se odnosi samo na utrošenu električnu energiju, dok ostale stavke u računu ostaju nepromenjene.
Tako se neće menjati obračunska snaga, trošak garantnog potrošača, naknada za povlašćene proizvođače električne energije, za unapređenje energetske efikasnosti, akciza, PDV i taksa za javni medijski servis.
Ministarka Đedović istakla je da će, i pored najavljenog poskupljenja, Srbija biti jedna od država u kojoj će cene struje biti među najnižima u čitavoj Evropi.
I možda ovo poskupljenje zaista ne bi bilo toliko strašno, da se isto nije dogodilo u septembru. Tada je struja za građane poskupela za 6,5 odsto bez PDV-a, a kada su se na to dodale sve takse, stiglo se do poskupljenja od 8,3 odsto.
Iako će, zvanično, struja za domaćinstva da poskupi manje od deset odsto, ovde se ne završavaju mesečni izdaci za građane. Naime, iako još nije precizirano koliko, poskupeće i struja za privredu. Samim tim, poskupeće i brojni proizvodi i usluge koje građani Srbije koriste svakodnevno.
Dakle, iako račun za struju možda neće poskupeti više od 300 dinara, nove cene električne energije za privredu platiće i obični građani.
Kako su ekonomisti u više navrata isticali, poskupljenje struje za privredu najviše će uticati na one proizvode u čiju proizvodnju ulazi veliki procenat električne energije, a takva dobra su brojna.
„Svaki rast cene struje se po pravilu preliva na cenu drugih proizvoda, a to svakako znači teži položaj građana i novi udar na standard“, rekao je za „Novu“ profesor Ekonomskog fakulteta dr Dejan Molnar.
On ističe da će poskupeti sve vrste industrijkih proizvoda.
Do toga dolazi jer struja spada u takozvana dobra posredničkog karaktera, što znači da svojim cenama utiče na cene drugih proizvoda u koje je “ugrađena”.
Stoga je sasvim izvesno da će vlasnici preduzeća da povećaju cene svojih proizvoda i usluga, kako bi nadoknadili troškove i ostvarili željeni profit.
Profesor Ekonomskog fakulteta dr Dejan Petković kaže da će se, pre svih ostalih proizvoda, nove cene struje za privredu odraziti na poskupljenje drugih energenata i repromaterijala.
Međutim, odmah nakon ove dve grupe, poskupeće i čitav niz proizvoda i usluga.
Tako će na udaru biti i neke od osnovnih životnih namirnica.
Jedan od osnovnih proizvoda u ishrani većine građana Srbije, hleb, zasigurno će da poskupi, s obzirom na to da struja ovde predstavlja značajan element proizvodnje. Isti je slučaj i sa svim ostalim pekarskim proizvodima.
Tu su i hladnjače, koje su takođe veliki potrošači struje, a zahvaljujući kojima mogu da poskupe svi proizvodi koji se zamrzavaju i hlade – meso, riba, povrće.
Energetski stručnjak Željko Marković nedavno je istakao da poskupljenja mogu da se očekuju i u čeličanama i pogonima za proizvodnju papira ili peleta, što znači sve – od toalet papira do ogreva.
Osim proizvoda koje građani Srbije svakodnevno upotrebljavaju, poskupeće i određene usluge. Tako će, primera radi, cene zakupa morati da povećaju javni prostori koji troše dosta električne energije na osvetljenje i klimatizaciju. Tu spadaju kongresni centri i dvorane, hoteli, apartmani, pa čak i zakup lokala u tržnim centrima.
Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević izjavio je da se sa generalnim direktorom RTV-a dogovorio da nadležnima upute predlog da se produži finansiranje javnih medijskih servisa. Takođe, dogovorili su se i da traže da se poveća pretplata za RTS i RTV, kao i da ove televizije novac dobijaju iz budžeta. Inače, građani Srbije svakog meseca kroz račun za struju plaćaju 299 dinara na ime pretplate za javni medijski servis.
BONUS VIDEO Struja definitivno skuplja od januara
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
