U neizvesnim okolnostima sa kojima se čitav svet suočava poslednjih nekoliko godina, jedan od načina da budete sigurni da ono što imaju danas neće nestati sutra je - štednja. Ali ne štednja „u slamarici“. Jedino u banci novac može zapravo da se uštedi, da ne izgubi vrednost. A na sve to, tu je i prhod od kamate koji ima svaki štediša.
Tokom čitavog života, uče nas kako je važno da se štedi. Deca u „kasicama-prasicama“ štede za igračke, tinejdžeri za koncerte, neko za fakultet, neko za putovanje. Svima je zajedničko da štede „u slamarici“, odnosno kod kuće – u „kasicama“, kovertama, novčanicima, skrivenim kutijama. To na prvi pogled deluje kao dobra ideja, jer je novac uvek dostupan, ali situacija je potpuno suprotna.
Naime, u vremenima kao sada, kada je inflacija visoka, novac koji se čuva i štedi na taj način gubi svoju vrednost, pa za pet godina štediša zapravo ne uštedi ništa, samo ima više novca koji vredi manje. Zbog toga je svakako bolje rešenje štednja u banci.
U to da je štednja dobar izbor uverile su se i Anđela (28) i njena majka Jovanka (56) koje su zajedno odlučile da štede.
„Videla sam da na 50.000 evra mogu da zaradim još dodatnog novca, i to vrlo pristojnu sumu, pa sam odlučila da taj novac koji svakako već imam ostavim u banci, da ga ne držim u kući. Godinu dana kasnije, kada odbijemo porez, ja sam zaista zaradila 1.912,5 evra, a da nisam ni ‚prstom mrdnula‘, to je sve prihod od kamate“, kaže nam Jovanka.
Ni njena ćerka Anđela nije loše prošla. Iako je u štednju uložila dosta manje novca, 10.000 evra, godinu dana kasnije, ona je imala dodatnih 382,5 evra.
„Odlučila sam da štedim jer sam videla kod majke kako to lako ide u praksi. Uspela sam da sačuvam vrednost novca koji sam imala, ostvarim prihod od kamate, ne rizikujem da mi sve što imam sutra jednostavno izgubi na vrednosti, a na njenom primeru videla sam da je odabrala pouzdanu banku, da nije bilo nikakvih problema“, kaže Anđela.
Ova majka i ćerka pravi su primer da je štednja dobar izbor, a da zarada od kamate takođe može da se iskoristi pametno. Recimo, Jovanka (56) želi da kupi novi stan, jer joj je ovaj u kojem živi premali. Iako se na njenom računu za godinu dana nije magično stvorila suma dovoljna za stan koji želi, proces je svakako ubrzan, jer je za godinu dana ona „zaradila“ kvadrat više.
Njena ćerka Anđela, s druge strane, želi da uštedi dovoljno novca tako da jednog dana može da plati školovanje svojoj deci.
„Najpametnija odluka koju sam mogla da donesem je da prebacim novac koji imam u banku. Nisam bila svesna da nije dobro držati 10.000 evra na jednom mestu u kući, gde gubi vrednost, a postoji i mogućnost da ga neko ukrade. Ovako sam sigurna, ne moram da brinem o tome da li je moj novac tu gde sam ga ostavila“, kaže Anđela.
Da bismo izračunali koliko štednja donosi, koristili smo štednju u evrima oročenu na 12 meseci u ProCredit banci.
Nominalna kamatna stopa u ovom slučaju iznosi 4,5, a efektivna 3,83 odsto. U praksi, to znači da, usled rasta kamata, štediša neće samo sačuvati svoj novac. On će dodatno i zaraditi.
Na primer, ako neko ko štedi uspe da sačuva 10.000 evra i to ostavi kod kuće, za godinu dana i dalje će imati 10.000 evra, a pritom će za taj novac moći da kupi manje.
Ako odluči da iskoristi mogućnost da štedi sa efektivnom kamatom od 3,83 odsto, na tih 10.000 evra, za godinu dana će zaraditi još 382,5 evra. Možda taj iznos ne deluje mnogo za godinu dana, ali u praksi, tim novcem može da se plati putovanje u neki evropski grad ili vikend u luksuznom spa centru.
A da bi to sebi priuštio, štediša ne mora da radi prekovremeno ili traži drugi posao, već samo da novac iz slamarice prebaci u ProCredit banku. Takođe, tih 382,5 evra ne mora da potroši posle prvih godinu dana, već može da štedi duže, pa jednog dana kupi sopstveni stan ili automobil.
Ipak, pre nego što se građani upuste u ovu avanturu, treba da imaju na umu dve stvari.
Prva je, naravno, odabir banke sa najvišim stopama na štednju. Druga važna stvar je odabir banke koja je sigurna i pouzdana. ProCredit banka nudi svojim korisnicima visoke kamate za oročenu štednju u evrima i dolarima, tu je i visok nivo garancija, odnosno sigurnost svega što budući štediša uloži. Drugim rečima, država Srbija garantuje za iznose do 50.000 evra, dok banka svojom imovinom garantuje za sve depozite svojih korisnika.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare