0
Niske kamate su deo nove ekonomske normalnosti, novac će još dugo biti jeftin, ocenio je ekonomista Srboljub Antić.
„Svi elementi koji su doveli do opadanja kamatnih stopa i dalje su prisutni. Prvi je inflacija, koja više nije jedan od glavnih ekonomskih problema, a kamatne stope su bile glavni instrument monetarne politike u borbi protiv inflacije. Drugi je potreba za finansiranjem ogromnih deficita u razvijenim zemljama, što težište monetarne politike pomera na izdašnu ponudu jeftinog novca“, rekao je Antić za Magazin Biznis.
On je istakao da javni dugovi razvijenih zemalja rastu, pa je teško verovati da će se političke elite odlučiti za znatniji rast kamatnih stopa.
„Nakon svake velike krize menjaju se okolnosti poslovanja. Negativno iskustvo krize iz 1929. godine, kada je restriktivna monetarna politika produbila i produžila krizu, izmenilo je ponašanje ekonomskih vlasti. Postalo je uobičajeno da se tokom krize i u postkriznom periodu primenjuje kombinacija ekspanzivne monetarne i fiskalne politike, uz snižavanje kamatnih stopa“, rekao je Antić.
Na pitanje šta se može očekivati ako dođe do ubrzanog oporavka svetske ekonomije, rekao je da će tada centralne banke zemalja rezervne valute i Evropska centralna banka (ECB) prvo usporiti rast ponude novca, dok se aktivnija upotreba kamatnih stopa može očekivati u nešto dužem roku.
Komentarišući podatake Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) da je globalni dug premašio globalni bruto domaći proizvod, Antić je ukazao da to ne treba da brine jer, prema kreatorima ekonomske politike u SAD i EU, nije važan nivo javnog duga, već sposobnost da se taj dug servisira.
„To podrazumeva refinansiranje i plaćanje kamate, pri čemu je refinansiranje u dobroj meri prebačeno na centralne banke. Plaćanje kamata za sada ne predstavlja problem razvijenim zemljama, ali situacija može biti drugačija u zemljama sa niskim dohotkom po glavi stanovnika“, rekao je Antić, ranije stalni predstavnik Srbije u MMF-u i ministar rudarstva i energetike u prelaznoj vladi 2000. godine.
On smatra da se u uslovima niskih nominalnih kamatnih stopa koje su često bliske nuli, kamatne stope po kojima se Srbija zadužuje ne mogu smatrati povoljnim. „Zabrinjava hvalisavost svake vlasti u Srbiji kada se zadužuje, kao da je ono samo po sebi pozitivno“, istakao je Antić i dodao da je, u uslovima krize, pogotovo krize koja nema uzrok u greškama ekonomske politike, opravdano u kraćem periodu koristiti fiskalnu ekspanziju, odnosno povećati javni dug, ali je važno da ta fiskalna ekspanzija ima svoje granice.
Kovid kriza je, kako je naveo, pogodila Srbiju u vreme kada je zemlja imala visoke nivoe državnih depozita zbog davanja pod koncesiju beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ i relativno uredjene finansije kao rezultat prethodne fiskalne konsolidacije.
„Zbog toga je država imala mogućnost da bude izdašna u davanju pomoći privredi u prošloj godini. Najava nove pomoći u ovoj godini može biti delimično finansirana prodajom jedne od državnih banaka. To znači da se javni dug neće povećati za iznos pomoći, već za nešto manji iznos“, kazao je Antić.
Procenio je da bi idealno za rast i razvoj bilo da Srbija u dužem roku ima uravnotežen budžet jer u tom slučaju ne bi postojala potreba za novim zaduživanjima i moglo bi se pristupiti laganom snižavanju poreskog opterećenja privrede, uz odgovarajuće snižavanje državnih rashoda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
