0
Samit regionalnih ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja regiona otvoren je danas po 11. put u Hotelu "Splendid" u Bečićima.
Tema dvodnevnog Samita, koji obuhvata panele ministara finansija, guvenera centralnih banaka i direktora poreskih uprava zemalja regiona, jeste „Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima slabog privrednog rasta u evrozoni“. Regionalni samit, koji organizuje Savez ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva finansija, Centralne banke i Poreske uprave Crne Gore, i uz partnerstvo kompanije JTI, svečano je u Bečićima otvorio predsednik ovog saveza Aleksandar Vlahović.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije, nakon što je poželeo dobrodošlicu svima na Samit, upozorio je da živimo u vremenu složenog geopolitičkog i geoekonomskog konteksta, u vremenu polikriza, odnosno više kriza s različitim uzrocima i mogućim rešenjima.
„Sve je počelo s kovidom, da bi se onda desio rat u Ukrajini. U međuvremenu je došlo do porasta troškova života, da bi onda 2023. rat na Bliskom istoku otvorio novu krizu. Postoji i akutna zabrinutost za životnu sredinu, a kao posledica svega imamo geoekonomsku fragmentaciju. Međutim, nije se desio očekivani ekonomski pad, nije došlo do globalne recesije, uprkos predviđanjima. Evropa je, međutim, svim ovim polikrizama bila najviše pogođena“, kazao je Vlahović, posebno istakavši od evropskih zemalja Nemačku i Italiju, kao ključne partnere našeg regiona.
Evropa, kako je napomenuo, ima najpesimističnije prognoze rasta u ovoj godini.
„Naš region, Zapadni Balkan je imao relativno dobar rast u 2022. godini, a zatim dolazi do usporavanja u 2023. Nakon kovida, od zemalja regiona najviše su pogođene BiH, Severna Makedonija i donekle Srbija, s obzirom da ekonomski razvoj dominantno baziraju na realnom sektoru. U 2023. dostignut je predpandemijski realni nivo BDP-a. Fiskalni deficit prosečno iznosi 1,5 odsto BDP-a, što je manje od očekivanog. Da li pad javnog duga, za Zapadni Balkan 47.3 procenta, inflacija je od oktobra 2022 u padu. Za zemlje Balkana je bitno da je deficit smanjen direktnim stranim investicijama“, objasnio je predsednik Saveza ekonomista Srbije.
Kao jedan od gorućih problema naveo je problem zaposlenja mladih, ali i brži rast plata od rasta produktivnosti.
„Projektuje se rast od 3,2 odsto u 2024, s tim što su rizici za budući rast i dalje visoki. Možemo očekivati slabije investicije, i slabiju trgovinsku aktivnost zemlja Zapadnog Balkana s eurozonom. Bruto domaći proizvod ovih zemalja je na nivou 40 odsto BDP-a EU“.
Ukazao je i da su sve zemlje regiona, po parametrima, delimično slobodne s aspekta ekonomskih sloboda:
„Crna Gora je, uglavnom, neslobodna (83), slede je Kosovo (75), Srbija (60). Ovaj region je onaj gde je korupcija jedan pod gorućih problema. Kad je u pitanju indeks medijskih sloboda zadovoljavajuća je situacija u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, a teška u Srbiji i Albaniji“, napomenuo je, dodavši da je kreditni rejting Srbije BB+ sa pozitivnim izgledima.
Strukturne reforme, kako je naglasio, ostaju uslov bržeg rasta i vidljivog povećanja životnog standarda:
„To se, pre svega, odnosi na reformu javnih preduzeća, na ljudski kapital, odnosno obrazovanje i zdravstvo, reformu javnih institucija, na gepove u kritičnoj infrastrukturi koji povećavaju troškove za privredu i na zelenu tranziciju, kojom ćemo se tek baviti u narednom periodu“, kazao je na kraju Aleksandar Vlahović, nakon čega je usledio prvi od četiri panela u okviru 11. Samita.
Čelnici poreskih uprava zemalja regiona govorili su na temu „Reforma i modernizacija poreske uprave“, odnosno ciljevima, dometima i ogrnaičenjima, uz moderiranje Dragijane Radonjić Petrović. V. d. direktora Poreske uprave Crne Gore Sava Laketić upozorio je da je pitanje ljudskih resusrsa jedan od najvećih problema s kojima se sureću zemlje regiona:
„Starost zaposlenih u Poreskoj upravi Crne Gore iznosi 56 godina, a u Srbiji 53. Najveći izazov s kojim se suočavamo jeste da animiramo mlade kadrove da se pridruže poreskoj upravi. Ali, optimista sam da ćemo moći da izađemo na kraj sa ovim i svim drugim problemima, da proširimo bazu poreskih obveznika i povećamo naplatu“.
Svi govornici na panelu uglavnom su isticali kao ključni izazov proces digitalizacije, s čim sve zemlje regiona značajno kasne. Takođe, naglašavali su da je od suštinske važnosti i saradnja među zemljama Zapadnog Balkana. Pomoćnik direktorke Poreske uprave Srbije Miroslav Đinović kazao je da je ova institucija trenutno u drugom ciklusu procesa transformacije:
„Među nekoliko ključnih ciljeva koje smo zacrtali jesu kompetentan poreski službenik, zatim kvalitetno i brzo pružanje usluga poreskim obveznicima, kao i da se postupak automatizacije i digitalizacije podignu na viši nivo. Hroničan je i nedostatak radne snage. Imamo oko 6.408 sistematizovanih radnih mesta, i u ovom trenutku fali nam oko 50 odsto ljudi u odnosu na sistematizovana radna mesta. Pokušavamo da s radom mašina nadoknadimo manjak zaposlenih. Problem jeste i što su zaposleni u poreskoj upravi, uglavnom, stari – imaju preko 50 godina. Zato moramo posvetiti pažnju tome kako da podmladimo stručni kadar, kao i da plata bude konkurentna“, objasnio je Đinović, dodavši kako je još jedno od značajnih pitanja ono centralizacije rizika.
Šerif Isović, direktor Poreske uprave Federacija BiH kao jedan od ključnih zadataka naveo je poboljšanje naplate:
„Neophodne su reforme, a glavni probem jeste digitalizacija, kao i sprečavanje korupcije. Smatram da bi trebalo intenzivirati saradnju između poreskih uprava zemalja regiona, pre svega u razmeni informacija“, kazao je Isović, a na saradnju zemalja regiona apelovao je i Ilir Murtezaj, direktor Poreske uprave Kosova, koji je takođe kao jedan od ključnih izazova naveo proces digitalizacije.
Anastas Mazhenovski, pomoćnik direktora Carinske uprave Severne Makedonije otkrio je da 42 odsto od ukupnih prihoda koji utiču na ekonomski rast te države stižu s carine.
„Najveći izazov jeste stvaranje efikasne uprave za carine i poreze, i najbitniji deo jeste digitalizacija svih procesa skupljanja prihoda, ali i privlačenje IT stručnjaka“, kazao je Mazhenovski, dok je Goran Maričić, direktor Poreske uprave Republike Srpske poručio kako žele da imaju zadovoljnog poreskog obveznika:
„Digitalizacija je zato ključna, a sajber kriminal je svakako izazo, s tim što imamo dobre uređaje koji štite naše sisteme. Neophodno je i smanjenje duga poreskih administracija, i mi smo krenuli s tim procesom, kao i s procesom upravljanja rizicima i borbom protiv sive ekonomije i korupcije“.
U Srbiji, priliv sredstava od akciza i PDV-a na duvanske proizvode u 2023. godini iznosio je 165,6 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 40 odsto u odnosu na 2016, kada je priliv po ovom osnovu iznosio 118 milijarde dinara, otkrio je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova kompanije Japan Tobacco International (JTI) za Zapadni Balkan na Samitu:
„Ovakvom rezultatu doprinela je i borba protiv šverca duvana, odnosno mere koje države i industrija preduzimaju kako bi se šteta po budžetske prihode smanjila na najmanju moguću meru. U Srbiji su postignuti fantastični rezultati, međutim crno tržište duvana i dalje predstavlja veliki izazov. Borba protiv nelegalnog tržišta duvana od izuzetnog je značaja s obzirom da u regionu Zapadnog Balkana duvanska industrija čini i do 11 odsto ukupnih budžetskih prihoda što je više nego u većini evropskih zemalja“.
Procenjuje se da obim nelegalnog tržišta u Srbiji iznosi oko 16,3 odsto, od čega tri četvrtine čini lokalno uzgojen rezani duvan, a ostatak nelegalne cigarete koje su ili neobeležene ili obeležene markicama okolnih tržišta gde su niže akcize, naveo je Pekez, dodavši da situaciju komplikuje povećan nelegalni promet cigareta sa teritorije Kosova i Metohije i Severne Makedonije gde su akcize i PDV na duvanske proizvode niži.
„I u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je porast budžetskih prihoda. Najviše efekta je imalo zatvaranje Luke Bar čime je presečen ozbiljan kanal krijumčarenja duvana, s obzirom da su carine zapadnih zemalja Evrope procenjivale da je odavde stizalo oko 20 odsto nelegalnih cigareta u EU. Zahvaljujući dobroj odluci Vlade Crne Gore, nakon zatvaranja Luke Bar zabeležen je prosečni godišnji rast prihoda u budžetu Crne Gore za 30 odsto – naglasio je Pekez, dodajući i da sa Upravom za indirektno oporezivanje i duvanskom industrijom u BiH organizuje četvrtu godinu kampanju „Stop švercu“ s ciljem podizanja svesti o opasnostima nelegalne trgovine po državu, ali i po potrošače. Zahvaljujući ovoj kampanji, ali i zatvaranju Luke Bar, priliv sredstava u budžet Bosne i Hercegovine je samo u 2023. godine povećan za 32 odsto“.
Što se tiče Srbije, tri najveće duvanske kompanije, koje imaju i fabrike za proizvodnju duvanskih proizvoda, aktivno rade u partnerstvu sa državnim organima na suzbijanju nedozvoljene trgovine i otkrivanju šverca. Takođe, duvanska industrija učestvuje u regionalnom projektu „Inovativni pristupi u suzbijanju nedozvoljene trgovine“ Američke privredne komore.
„JTI u Srbiji pruža podršku unapređenju kapaciteta inspekcijskog nadzora, a borbi protiv ilegalne trgovine doprinosi i donacijama u vidu dronova i dresiranih pasa, ali i kroz projekat „Satelit“ koji omogućava otkrivanje ilegalnih zasada duvana korišćenjem najmodernije tehnologije. Od 2017. do danas su svake godine rezultati bolji i ukazuju nam da su se nelegalni zasadi duvana smanjili za 99 odsto od početka rada projekta „Satelit“. Tokom poslednjih sedam godina uništeno je ukupno 858 tona nelegalnih zasada duvana i sprečena je šteta po budžet Republike Srbije, u proseku, za 483 miliona evra na godišnjem nivou. Samo u prošloj godini uništeno je 52,4 tona nezakonito zasađenog duvana“, istakao je Goran Pekez, koji je dodao i da u regionu Zapadnog Balkana duvanska industrija ima 18 fabrika i indirektno i direktno zapošljava oko 45.000 ljudi, a da je kompanija JTI u regionu tokom 2023. budžetima doprinela s ukupno 930 miliona evra.
Bonus video: Porez na nekretnine
