Kamatne stope u finansijskom sektoru evrozone neće rasti još verovatno dve ili tri godine, a najranije povećanje kamata očekuje se od oktobra 2022. kada američki FED očekuje uslove da se to dogodi, kaže u intervjuu za Biznis.rs predsednik Izvršnog odbora "Erste banke" u Srbiji Slavko Carić.
„Visoka očitavanja inflacije su već tu, pa je pitanje samo da li će ona biti prolaznog karaktera ili će novi poremećaji u poslovnim tokovima dovesti do novih šokova. Možda se baš u tome krije odgovor o dužini trajanja ovog inflatornog talasa, jer se u nekom trenutku sigurno očekuje povratak na ustaljene ekonomske tokove. Razvoj situacije sa virusom Covid-19 i dalje predstavlja rizik za takav scenario, kao i novi poremećaji izazvani energetskom krizom i cenama. Međutim, mi ne očekujemo da će doći do dugotrajnih prekida proizvodnje u pojedinim industrijama, kao ni do visokog rasta plata koji bi mogao podići inflatorna očekivanja domaćinstava i monetarnih (i političkih) vlasti. Prirodno je očekivati da su se pojedini sektori navikli na državnu pomoć, ali oporavak uz prudencijalne mere rasta ne bi trebao biti problem jer je evidentno da tražnja postoji i da su neki segmenti ekonomije već prebacili rezultate iz godina pre pojave Covid-19“, kaže Carić za Biznis.rs.
Na pitanje koliko još možemo očekivati da traje period takozvanog “jeftinog novca” i niskih kamata, Carić kaže:
„Američki FED je na novembarskom sastanku sproveo u delo dugo najavljivano smanjenje kvantitativnih olakšica, te uz moguća prilagođavanja na mesečnom nivou proces može biti završen već polovinom 2022. godine. Nakon toga će nastaviti praćenje ključnih parametara ekonomije ili preciznije rečeno – dinamiku oporavka nakon pandemijskog šoka. Prema trenutnim izgledima za 2021. i 2022. godinu, ali i na srednji rok, uslovi za podizanje kamatnih stopa mogli bi se steći krajem trećeg ili početkom četvrtog kvartala 2022. godine. Iako su već gotovo svi zvaničnici FED-a delimično promenili stav o ’dužini trajanja’ trenutnog inflatornog talasa, stav je i dalje da će biti prolaznog karaktera i da će se stabilizovati kada budu uspostavljeni normalni poslovni tokovi“.
„Kada je Evropska centralna banka (ECB) u pitanju, inflacija je takođe percipirana kao prolazni poremećaj, te se predviđa da će se periodi visokih očitavanja uprosečiti sa ranijim slabim inflatornim pritiscima u veoma kratkom roku, a u srednjem roku će se, normalizacijom poslovnih aktivnosti i visokim baznim efektom, inflacija vratiti u ili blizu ciljane vrednosti (dva odsto). U poslednjim obraćanjima članova saveta guvernera ECB dominira reč ’fleksibilnost’ kojom se uglavnom nagoveštava sudbina programa za kupovinu aktive, odnosno potencijalni obimi i alokacija postojećih programa nakon završetka specijalnog pandemijskog programa za kupovinu obveznica. Time se ponovo sugeriše kontinuirana podrška privredi u evrozoni, a samim tim i produženi period niskih kamatnih stopa. S obzirom na navedena očekivanja u pogledu inflacije, podizanje kamatnih stopa u evrozoni može sačekati još bar dve, možda čak i tri godine“.
BONUS VIDEO: Stručnjaci o novim bankarskim nametima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar