U emisiji "Među nama" urednica Biznis magazina Radojka Nikolić i agroekonomski analitičar Milan Prostran govorili su o tome da li bi glad mogla da zakuca na evropska vrata nakon pandemije koronavirusa i preti li nam globalna nestašica hrane.

Ekonomska nestabilnost koja je pratila krizu nije se stišala, poljoprivreda je pretrpela gubitke i to se odnosi na globalni nivo, ali se sve češće može čuti konstatacija da ako bude novog talasa koronavirusa na jesen da postoji mogućnost da dođe do nestašice hrane.

Urednica Biznis magazina Radojka Nikolić smatra da to nije tačno i da tu ima puno preterivanja.

Ona je kao primer navela dva, na prvi pogled,  kontradiktorna saopštenja FAO gde se u jednom navodi da će ta svetska organizacija za hranu tražiti 350 miliona evra dodatnih sredstava za suzvijanje gladi u svetu, da neće biti dovoljno hrane, da cene rastu i da su najugroženiji Sirija, Pakistan, Zaspadni Sudan te stoga šalju upozorenje svetu, da bi dan kasnije izdala drugo saopštenje koje se odnosi na Evropu i Centralnu Aziju gde ukazuju da nema deficita hrane na svetskom tržištu, da hrane ima dovoljno i da cene hrane padaju.

„Prva informacija se odnsi na Afriku, to su delovi gde je glad trajna pojava, dok je u Evropi druga situacija, kod nas je stabilizovana proizvodnja hrane i namirnica, tu hrane ima dovoljno i važe drugi tržišni principi – ako je ponuda velika padaju cene, ako je ponuda mala cene rastu“, objasnila je Nikolić stanje na svetskom tržištu hrane.

Govoreći o situaciji u Srbiji i stanju u poljoprivredi nakon uvođenja vanrednog stanja zbog koronavirusa agroekonomski analitičar Milan Prostran mislim da će ovo biti prosečna rodna godina i da na nju više utiču klimatske promene.

„Izvesno je da ćemo za mesec i po dana imati žetvu, ali zbog klimatskih promena moraćemo sve više da sejemo u jesen jer sve što posejemo u proleće je pod velikim znakom pitanja zbog klimatskih promena, pogotovo što nemamo infrastrukturu koja to može da ublaži“, rekao je on.

Smatra da prethodni period nije oštetio našu proizvodnju ni na koji način.

„Srbija je defitivno agrarna zemlja, imala je dobre zalihe roba koje su u vremenu kriza najvažnije a to su ulje, brašno, ima i velikih viškova. Nema problema   snabdevanja hranom ali može da bude ukoliko taj problem ne shvatimo kako treba“, upozorio je ovaj agroekonomski stručnjak.