4
“Stranka slobode i pravde već godinu i po dana poziva i ministarstvo trgovine i Vladu i sve nadležne institucije da izvrše kontrolu 100 osnovnih životnih proizvoda, da utvrde koja je struktura cena, da se tačno zna ko se bogati na previskoj ceni hrane. Upravo zato što je hrana u Srbiji skuplja nego u zemljama Evropske unije i što je poskupela duplo više nego u ratom razorenoj Ukrajini”, izjavio je potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić večeras na televiziji “Insajder” i dodao da su smatrali da je to "adekvatan način da se utvrdi u celom lancu od proizvođača, prerađivača, u veleprodaji i maloprodaji, ko uzima kajmak, ko se bogati na muci naroda, da se ograniče marže u tom segmentu i da se uvede porez na ekstraprofti kao što je urađeno u mnogim evropskim zemljama".
“Osmog avgusta imali smo nekoliko izjava nadležnog ministra Tomislava Momirovića da to ne treba raditi, da marže u maloprodaji nisu vioske, da njihove zarade nisu visoke, da će bilo kakvo smanjenje cena biti dugoročno loše po građane Srbije i da u demokratskom društvu ne možemo uticati na nivo cena. Pokazalo se da kada su se približili izbori, kada su počele da se rade neke predizborne ankete, da to jeste najvažnije pitanje koje muči građane Srbije i da može ono što do juče nije moglo, a što je moglo u mnogim drugim evropskim zemljama”, rekao je Nikezić.
Nikezić je dao primer Kanade i tom prilikom ispričao da je ta zemlja formirala anketni odbor zbog previskoih hrana u spermarketima i da su pred tim odborom odgovarali direktori najvećih trgovniskih lanaca u Kanadi, ali i podsetio da su i 2011. godine ograničene marže kod osnovnih životnih proizvoda upravo da cene ne bi bile previsoke.
Povodom ograničenja kamata na stambene kredite, Nikezić je rekao da svi znamo da su keš krediti najskuplji krediti i krediti na kojima banke najviše zarađuju, a da oni nisu obuhvaćeni ovom merom.
„Svi znamo da su izvori finansiranja banaka sa mnogo nižom kamatom nego ova kamata koja je dogovorena da bude ograničena na 4,08 odsto. Niko ne postavlja pitanje Narodnoj banci Srbije kako ste dozvolii da banke u Srbiiji u prošloj godini ostvare neto profit od 100 milijardi dinara i da sedam meseci u ovoj godini taj profit poraste za dodatnih 90 odsto. Šta ste čekali sve ovo vreme da ograničite kamate i ograničite zarade? Plašim se da će rezultat ovoga biti da će banke reći – e sad su nam ograničili kamatu, sad ćemo morati da podignemo naknade koje su bile zamrznute do 1. septembra, jer ono što nam je osnovna delatnost od toga ne možemo više da zarađujemo. Opet će to biti na štetu građana“, istakao je Nikezić.
On je upitao i ko će da plati građanima sve ono što su plaćali više u prethodnom periodu, a da nisu morali.
„Ne postoji zemlja u EU koja nije uvela porez na ekstraprofit. Ustanovljena je neka anomalija na tržištu i sve zemlje su reagovale tako što su uvele porez na ekstraprofit i tako je Grčka uvela porez za rafinerije i od tog poreza za 85 odsto domaćinstava je pokrila 10 odsto od računa u samoposlugama za šest meseci. Mi smo mogli porez na ekstraprofit da naplatimo i NIS-u i Zižinu i onima u lancu maloprodaje za koje se utvrdi, pa da potom ta sredstva iskoristimo recimo da svi učenici u školama imaju besplatan obrok, a ne da im pričamo kako ne treba da jedu brzu hranu, a to je jedino što im se nudi u blizini škola”, zaključio je Nikezić.
***
BONUS VIDEO: Podeli obrok: Nova aplikacija koja pomaže da hrana stigne do najugroženijih
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
