Nakon što javna preduzeća postanu akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, kako to predviđa novi zakon, očekujemo da će se ova preduzeća sve češće pozivati na poslovnu tajnu kao osnov za uskraćivanje informacija, navodi programski direktor Transparetnost Srbija Nemanja Nenadić.
„Sa stanovišta Zakona, oni su i dalje obeveznici. Čim su u pretežnom državnom vlasništvu, oni imaju sve obaveze iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao kada su bili javna preduzeća. Međutim, u praksi očekujemo da će se sve češće pozivati na poslovnu tajnu kao osnov za uskraćivanje informacija. Na kraju krajeva, imamo primer Telekoma koji već godinama funkcioniše u tom statusu, koji je takođe obveznik zakona, a koji ne pruža uopšte informacije po zahtevima i ponaša se kao da se taj Zakon na njih uopšte i ne odnosi“, navodi on.
Nenadić daje i primer problema sa kojim se susrela Transparentnost Srbija kada je ova organizacija tražila podatke od Elektroprivrede Srbije (EPS) o odlučivanju o ponudi partnera iz Mađarske za formiranje zajedničkog preduzeća u koje bi ušao deo hidroelektrana, prenosi Nova ekonomija.
„Taj zahtev je odbijen uz pozivanje na poslovnu tajnu i interese međudržavne saradnje, a sasvim je očigledno da mnoge od informacija koje smo tražili ne mogu biit pokrivene tim izuzecima poput činjenice da li je Nadzorni odbor EPS-a o nečemu raspravljao ili nije“, kaže on.
Nenadić ističe da postoji naznaka da će se ponovo ući u proces izmene Zakona o pristupu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Transparentnost će ponovo dati predloge koji 2021. godine, kada je poslednji put menjan Zakon, nisu bili prihvaćeni.
„Ono što je ključno, to je da se obezbedi pristup informacijama uvek i svuda kada poverenik to naloži, a gde i dalje ne postoji neki efikasan sistem, koji bi pre svega Vlada Srbije treblalo da primeni, da bi sva ta rešenja izvršila, da bi se pružile informacije tražiocima. Šta više, imamo kontra primer, gde Vlada sama, kada se od nje traže informacije, ne dostavlja ili ignoriše zahteve ili se poziva na neke osnove koji očigledno ne postoje,“ kaže Nenadić.
Pristup informacijama od javnog značaj nije se poboljšao nakon izmenjenog zakonskog okvira, ocenio je Nenadić.
„U Srbiji imamo nezadovoljavajuću situaciju i ove godine i stvari se nisu ni malo promenile na bolje nakon početka primene novih zakonskih rešenja. I dalje imamo iste probleme sa kojima smo se suočavali i ranije, veoma česta je situacija gde organi vlasti ne odgovaraju uopšte ili se pozivaju na neke razloge za uskraćivanje informacije koji uopšte ne stoje“, kaže Nenadić.
Dodaje i da je poseban problem pristup informacijama koje se traže od Vlade jer se pravna zaštita u tom slučaju pokazala kao neefikasna. U slučaju da Vlada ne odgovori ili odbije da dostavi informacije, jedina mogućnost koja postoji je podnošenje tužbe Upravnom sudu.
„I onda čekamo godinama da sud donese odluku“, dodaje Nenadić.