Svako ko na auto-otpadu u Mladenovcu ugleda Snežanu Petrović Nenu (40), verovatno pomisli da je sekretarica ili da radi u knjigovodstu. Međutim, doterana od glave do pete, Nena zapravo dočekuje svoje mušterije kako bi preuzela njihove automobile i počela da ih rastura. Verovali ili ne, ona je rasturačica automobila i to možda jedina žena u Srbiji koja se time bavi, a kako kaže za Nova.rs, ponosna je na sebe što je izabrala baš ovaj posao. Pritom, Nena jako lepo živi od ovog posla jer, kako nam priča, ko u ovo teško doba može da priušti nove delove za automobil?! Ovo je njena priča.
Nena je oduvek volela automobile. Još kao dete, zanimalo ju je šta se to krije u „srcu“ četvorotoškaša, a kada je polako počela da „krade“ zanat od lokalnih mehaničara, shvatila je da želi to da radi – da rastavlja automobile.
„Imam mlađeg brata, pa sam mu u detinjstvu bukvalno krala autiće i igrala se sa njima. Zanimalo me je kako sve to funkcioniše, pa sam na kraju igre razbijala automobil da vidim šta sve ima unutra. Već kada sam napunila dvadeset godina, počela sam ozbiljno da ‘kopam’ po njima“, priča Nena za naš list.
Prvi automobil koji je rasturila bio je „Ford eskort“ iz 1992. godine. Kako kaže, bio je lak „demontažu“ za razliku od današnjih modernih automobila koji imaju najsavremeniju, ali prilično komplikovanu elektroniku.
„On nije imao elektroniku, navigaciju, ništa od ovoga što danas muči, a košta. Konkretno, ja rasturam polovne ‘Ford’ automobile i prodajem polovne delove. Više od decenije bavim se tim poslom i mogu reći da sam u potpunosti ispunjena žena“.
Na Nenin auto-otpad dolaze havarisani automobili, kao i oni koji više ne mogu da se registruju.
„Takođe, i kada dođe do nekog saobraćajnog udesa, pa idemo na lice mesta i tovarimo vozilo na prikolicu. Sve ima svoju cenu, pa tako se i iz onog što je malo havarisano, izvuče nešto, a ako ništa drugo, ode u staro gvožđe. Ako se, recimo, havariše prednji deo, ostanu zdrava zadnja vrata, trap, zadnja stakla, zadnji točkovi, amortizeri i opruge i tako dalje, ima tu dosta toga što se iskoristi“.
Ljudi, kaže, kupuju polovne delove jer ko u ovo ludo doba ima para za nove?!
„Mi nemamo standarde za nove delove. U Mladenovcu ljudi rade za platu od oko 50.000-60.000 dinara. Tako da sam zadovoljna kako ide posao zato što nisam alava. Meni je dovoljno za život i da mogu mom sinu da pružim“.
Iako su njeni roditelji u početku bili skeptični i nisu verovali da njihova „lepa ćerka“ može da prlja ruke, ipak su je ohrabrili u toj odluci, a sad su i više nego ponosni na nju.
„Bili su uplašeni zato što sam žensko. Pitali su se kako ću ja to uspeti, koliko će me taj adrenalin prema automobilima držati. Međutim, kasnije su shvatili da neću odustati i da ću biti istrajna u tome, što se i pokazalo. Izborila sam se kao lavica za ovaj posao“.
S druge strane, njene prijateljice su od samog početka bile oduševljene jer su, kako nam kaže Nena, u potpunosti sigurne u svoje automobile s obzirom da ih je Nena „pregledala“.
„One su mirne, voze svoja auta i ne misle. Obično kažu: Neno, daj mi savet šta da kupim da ne troši puno, daj mi savet šta da kupim, a da mi se ne kvari. Takođe, pošto vozim šlep prikolicu, ukoliko im se desi da im stane automobil, samo me pozovu i ja ih pokupim“.
Ipak, i posle toliko vremena, i dalje ima onih koji „sumnjaju u njene ruke“.
„Bilo je i lepih i ružnih komentara od mušterija. Ima i onih nesigurnih da li ću im prodati adekvatan deo za njihov auto jer ko još veruje ženi sa rukavicama, zar ne? A bilo je i onih koji su odmah bili oduševljeni i oni mi i sada svraćaju“.
Iako je većina mušterija zatekne skockanu na radnom mestu, to je samo tako dok ne počne posao.
„Volim da nosim haljine i da se šminkam i nijedan posao ne treba i ne sme da sprečava ženu da lepo izgleda. Nikada. Isto tako volim i da obučem kombinezon, pa da radim svoj posao najbolje što mogu“.
Za kraj razgovora, Nena kaže da bi volela da i njen šesnaestogodišnji sin krene njenim stopama jer „zanat je u rukama zlato“.
„Baš tako. Nažalost, mog sina ovaj posao uopšte ne zanima, interesuju ga kompjuteri kao i celu tu noviju generaciju. Žao mi je zbog toga jer je fizički umor zdraviji nego psihički. Mislim da je zdravije da danas provede kod mene u garaži, da se umori i pošteno zaradi novac, ali tako je, kako je. Ali ko zna, nikad nije kasno“, kaže nam Nena.
BONUS VIDEO: Polovni automobili skuplji za 24 odsto