Nemačka privreda godinama ne uspeva da privuče dovoljno kvalifikovanih radnika, a taj problem će se odlaskom generacije bejbi-bumera u penziju uskoro zaoštriti. Vlada je juče predstavila plan kojim šire otvara vrata radnoj snazi iz država izvan Evropske unije, prenosi DPA.
Prema okvirnom nacrtu, stranci više neće biti ograničeni radom samo u struci, pa će, na primer, mehaničar moći da se zaposli kao magacioner ili policajac kao kelner, prenosi Blic.
Pri razmatranju zahteva za radnu vizu, na težini će dobiti iskustvo, a prevod kvalifikacija na nemačke će izgubiti na značaju za ulazak u Nemačku. Plan uključuje i inovativni sistem bodovanja radnike iz trećih zemalja, uključujući i države Zapadnog Balkana.
Ministri su se dogovorili oko osnovnih načela, da „kriterijumi mogu biti kvalifikacije, znanje jezika, radno iskustvo, rodbinske veze sa Nemačkom i starost“.
Pitanje bodovanja maglovitih kategorija poznavanje jezika i rodbinske veze tek dolazi na dnevni red rasprave u trostranoj koaliciji kancelara Olafa Šolca .
Po svemu sudeći, službe za strance će povoljnije odmeravati sposobnost integracije uz prethodne boravke u Nemačkoj, rad za nemačkog poslodavca, ali i ako kandidat ima rođake u Nemačkoj.
Nacrt još ne definiše kakav status ti rođaci treba da imaju, na primer jesu li zaposleni.
Jednostavnije useljenje je deo planirane reforme zakona o azilu i migraciji koju Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (Nancy Faeser) želi da pokrene do kraja godine.
Bundestag u petak treba da glasa o takozvanoj prilici na pravo boravka, odnosno o otvaranju perspektive ostanka dobro integrisanim strancima koji dugo žive u Nemačkoj bez sigurnog statusa.
Počev od 31. oktobra 2022, svako ko je u zemlji živeo barem pet godina i nije počinio krivično delo, trebalo bi da dobije rok od 18 meseci da ispuni uslove za dugoročni boravak – to uključuje poznavanje jezika i sopstvena sredstva za život.
BONUS VIDEO Đilas: I u Nemačkoj bi pale plate kad bi sistem dopustio da ih tržište određuje