Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Banke i davaoci lizinga su u obavezi da u naredna tri dana do 21. marta ponude odlaganje otpate kredita, dok dužnik ima rok od deset dana do tu ponudu odbije. Ukoliko to ne učini, smatraće se da je ponuda prihvaćena, saopštila je Narodna banka Srbije.

U saopštenju centralne banke se navodi da će se ponudom banke smatrati njena objava na svojoj internet prezentaciji, posle koje teče rok datu dužniku da se o njoj izjasni.

Moratorijum proizvodi pravno dejstvo istekom roka od 10 dana od dana objavljivanja ponude banke ili davaoca lizinga.

„Dakle, banka ima pravo da naplati rate kredita koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo. Taj rok, u zavisnosti od dana objavljivanja ponude banke, može biti najkasnije 31. mart 2020. godine, osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka“ objašnjava NBS.

Moratorijum podrazumeva zastoj u otplati obaveza prema banci po osnovu kredita,  ali i svih drugih obaveza dužnika prema banc, te kako navodi NBS „dužnici koji imaju više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite“.

„Ukoliko dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje obaveze, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum. Primera radi ako dužnik ponudu za moratorijum u propisanom roku nije odbio, a otplatio je jednu dospelu ratu kredita, narednog meseca se i na tog dužnika primenjuje moratorijum ukoliko ne isplati ratu“ objašnjavaju u NBS.

Banka tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije ne obračunava zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje.

Nakon prestanka moratorijuma, koji ne može biti kraći od 90 dana odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije, dužnik nastavlja da otplaćuje kredit na koji način se period otplate faktički produžava za tri meseca.

Svakako, ukoliko bi dužnik od banke zahtevao drugačiji način otplate za koji smatra da je za njega adekvatniji, banka mu treba izaći u susret.

U odnosu na redovnu kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ista se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća.