Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Narodni poslanik i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić prozvao je danas Narodnu banku Srbije da pozajmicama od banaka po visokim kamatnim stopama doprinosi rastu profita bankarskog sektora i destimuliše finansiranje privrede. NBS je potom saopštila da profitabilnost bankarskog sektora i u Srbiji, i u svetu, potiče od opšteg rasta kamatnih stopa u borbi protiv inflacije, kao i da to nije karakteristika samo domaćeg bankarskog sistema.

Repo operacije uobičajeni su instrument monetarne politike za povlačenje viška novca koji daje rezultat u borbi sa inflacijom, a ne izvor zarade banaka, saopštila je Narodna banka Srbije, prenosi N1.

Ovo saopštenje usledilo je posle saopštenja narodnog poslanika i potpredsednika Stranke slobode i pravde  Dušana Nikezića, koji je postavio pitanje guverneru NBS Jorgovanki Tabaković zašto je NBS 27. marta pozajmila od banaka 445 milijardi dinara, sa rokom od sedam dana i kamatom od 5,57 odsto, čime je, kako je konstatovao „bankama obezbeđena čista zaradu od preko četiri miliona evra za samo sedam dana“.

Nikezić je upitao zašto su pozajmice NBS po osnovu takozvanih repo transakcija danas duplo veće nego pre godinu ili 40 puta veće nego pre samo dve godine.

„Da li NBS ima neki problem ili samo pokušavate da dodatno uvećate profit banaka? Da li ste svesni da pozajmicama od banaka, u ovakvom obimu i po ovako visokim kamatnim stopama, destimulišete banke da pozajmljuju privredi, pa su ukupni krediti privredi danas za 250 miliona evra manji nego na kraju 2022. godine“, upitao je Nikezić.

On ističe da su profiti banaka dostigli preko milijardu evra u 2023 i konstatuje da je to direktno na štetu građana i privrede.

„Pošto ste očigledno zaboravili da vašu ogromnu platu ne isplaćuju banke, već građani Srbije, Stranka slobode i pravde zahteva da konačno počnete da poštujete Zakon o NBS, po kome je vaša obaveza da obezbedite zaštitu prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, tako što ćete početi da štitite interese građana i privrede, oporezovati ekstra profit banaka i ograničiti kamate, provizije i naknade“, zaključio je Nikezić.

Narodna banka Srbije se nakon objave Dušana Nikezića oglasila saopštenjem.

„Povodom neutemeljenih, neukih i senzacionalističkih navoda pojedinaca u vezi sa redovnim operacijama Narodne banke Srbije, NBS podseća da je povlačenje viška dinarske likvidnosti iz bankarskog sektora putem (reverznih) repo transakcija glavni instrument monetarne politike NBS koji se koristi radi ostvarivanja osnovnog zakonom definisanog cilja NBS – a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena“, navodi se u saopštenju.

NBS podseća da je, kao odgovor na pojačane inflatorne pritiske sa kojima se gotovo čitav svet suočio, od oktobra 2021. postepeno povećavala kamatnu stopu koja se primenjuje u repo transakcijama.

„Kamatne stope su podizale i druge centralne banke koje su u režimu targetiranja inflacije. Međutim, za razliku od mnogih koje su svoje kamatne stope podizale agresivno (naglo u kratkom vremenskom periodu), NBS je imala blagovremen, postepen, ali kontinuiran pristup, vodeći računa da rast kamatnih stopa ne ugrozi privredni rast i finansijsku stabilnost, omogućavajući pritom da se ekonomski subjekti prilagode novom ambijentu povišenih kamatnih stopa“, navela je NBS.

Restriktivna monetarna politika nužno je, kako se konstatuje, morala da dovede do određenog pada kreditne aktivnosti, „što i jeste bio cilj jer se tako doprinosi smanjenju inflacije, što svaki ekonomista zna“.

„Da je monetarna politika NBS u ovom periodu bila vođena na pravi način govore i činjenice da se inflacija od aprila prethodne godine, 11 meseci uzastopno, nalazi na stabilno opadajućoj putanji i da već u narednim mesecima očekujemo njeno vraćanje u granice cilja, a da u isto vreme u prethodne tri inflatorne godine imamo pozitivne realne stope rasta društvenog proizvoda“, stoji u saopštenju.

Prema tome, kako se konstatuje – „povlačenje viška likvidnosti iz bankarskog sektora nije faktor koji je uticao na smanjenje kredita privredi, jer u sistemu ima sasvim dovoljno likvidnosti“.

NBS ukazuje da ulaganje banaka u repo transakcije NBS nije konkurencija kreditima privredi i stanovništvu.

„Između ostalog jer repo transakcije imaju kratak rok od svega sedam dana, a naročito zbog toga što su kamatne stope na kredite privredi i stanovništvu više, a time su i mogućnosti banaka za zaradu veće“, navodi NBS.

Centralna banka ističe da rast profitabilnosti bankarskog sektora u Srbiji, ali i u svetu, potiče od opšteg rasta kamatnih stopa u borbi protiv inflacije, kao i da to nije karakteristika samo domaćeg bankarskog sistema.

„Ne treba zaboraviti ni da su u prethodnom periodu tokom niza godina banke poslovale u ambijentu veoma niskih kamatnih stopa““ navodi NBS.

Što se tiče rasta viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, a time i iznosa koji NBS povlači putem repo transakcija, centralna banka navodi da treba imati u vidu njegovo poreklo, „jer nema svaki višak isti karakter i efekte“.

„Poslednjih godina, višak dinarske likvidnosti u našem bankarskom sektoru prevashodno je rezultat intervencija NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu radi sprečavanja prekomernog jačanja dinara prema evru u uslovima snažnih aprecijacijskih pritisaka. Ti pritisci nastaju usled povećane ponude deviza po osnovu stranih direktnih investicija, izvoza, turizma, doznaka i drugo“, navodi NBS.

Kupovinom deviza, kako se navodi, NBS uvećava devizne rezerve zemlje, koje se nalaze na rekordnim nivoima, čime se povećava otpornost naše zemlje na eksterne šokove.

„Pored toga, plasmanom deviznih rezervi u inostranstvu NBS ostvaruje prihode koji su poslednjih godina značajno povećani takođe zbog rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, pre svega usled pooštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka u uslovima rasta globalnih inflatornih pritisaka – ECB-a i američkog FED-a u čije valute prevashodno ulažemo rezerve“, navodi NBS.

Pri tome, kako se dodaje – prihodi od plasmana deviznih rezervi značajno prevazilaze rashode koje NBS ima po osnovu sterilizacije viška dinarske likvidnosti putem repo transakcija i drugih monetarnih operacija, tako da je finansijski rezultat NBS po osnovu monetarnih i deviznih operacija svih ovih godina pozitivan.

„Činjenica je da je NBS i u 2023. godini po osnovu monetarnih i deviznih operacija ostvarila pozitivan rezultat odnosno dobit iz operativnog poslovanja, jer su prihodi na plasmane deviznih rezervi premašili troškove povlačenja viškova dinarske likvidnosti. Svako ko bolje razume ekonomske tokove, ovo bi trebalo da zna, očigledno je da oni koji olako iznose neutemeljene i netačne tvrdnje moraju da obnove gradivo. Da se ne muče, podsetila ih je ovaj put upravo NBS“, zaključuje se u saopštenju centralne banke.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar