0
Narodna banka Srbije će i u narednom periodu pažljivo pratiti eventualne promene u kvalitetu portfolija banaka, ali očekuju da propisani zastoj u otplati obaveza, kao i sve druge preduzete mere, olakšaju posledice krize, smanje negativan uticaj na dužnike, i tako spreče potencijalni rast problematičnih kredita.
Guverener Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ovim rečima je odgovorila na pitanje Tanjuga da li očekuje, obzirom na aktuelnu situaciju, da će nakon krize značajnije porasti nivo loših kredita (NPL) i kakve su procene NBS u tom smislu.
„Visok udeo problematičnih kredita bio je jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavao bankarski sektor u prethodnom periodu i sa kojim smo se uspešno izborili“, kaže Tabaković.
Zahvaljujući zajedničkim aktivnostima Narodne banke Srbije i drugih nadležnih institucija učešće problematičnih kredita svedeno je na 4,09 odsto na kraju 2019. godine, što je najniži nivo od kada se ovaj pokazatelj prati, podseća guverner.
„I u narednom periodu pažljivo ćemo pratiti eventualne promene u kvalitetu portfolija banaka, ali očekujemo da propisani zastoj u otplati obaveza, kao i sve druge preduzete mere, olakšaju posledice krize, smanje negativan uticaj na dužnike, i tako spreče potencijalni rast problematičnih kredita“, rekla je Tabaković za Tanjug.
Bruto devizne rezerve Centralne banke su na kraju marta iznosile 13,11 milijardi evra, i u poslednjih godinu dana povećane su za gotovo 1,7 milijardi, odnosno za skoro 15 odsto.
Povećanje je ostvareno, kako je navela, u ambijentu snažnog neto razduživanja države u deviznom znaku (po osnovu kredita i hartija od vrednosti) u iznosu od 1,1 milijardu evra.
„To znači da su ostali faktori imali pozitivan doprinos od 2,8 milijardi evra na rast devizni rezervi, od čega je preko 2,5 milijardi evra, odnosno 90 odsto povećanja, rezultat naših aktivnosti na deviznom tržištu“, objašnjava guverner.
Ističe da je ovo ujedno i najzdraviji način povećanja deviznih rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze države u budućnosti.
„To znači i da smo na vreme razmišljali da povećavamo devizne rezerve i tako dodatno ojačamo stabilnost domaćeg finansijskog sistema i otpornost na potencijalne potrese iz međunarodnog okruženja. Navedenim smo pokazali da su monetarna i fiskalna politika i na ovom planu delovale usklađeno. Smanjenje zaduženosti doprinelo je povoljnijoj fiskalnoj poziciji zemlje, a jačanje deviznih rezervi ojačalo je domaći finansijski sistem“.
Ilustrujući šta znači ostvarena visina deviznih rezervi za ekonomiju države, ukazuje da se njima obezbeđuje pokrivenost oko šest meseci uvoza robe i usluga što je, napominje, gotovo dvostruko više od opštepriznatih međunarodnih standarda.
Ne treba zaboraviti, ukazuje Tabaković, da su neto devizne rezerve, odnosno devizne rezerve umanjene za obaveznu rezervu banaka, na kraju marta iznosile gotovo 11 milijardi evra, što je za preko 20 procenata više u odnosu na kraj marta prethodne godine.
Država je, inače, krajem marta raspolagala sa 31,1 tonom zlata, koje u ukupnoj strukturi deviznih rezervi NBS čini 11,10 odsto.
U odnosu na kraj marta prethodne godine kada je zlato činilo 6,74 procenata deviznih rezervi NBS, zlatne rezerve su povećane za ukupno 10,30 tona.
Pri tome se 1,3 tone odnosi na povećanje iz domaćih izvora, dok je 9 tona zlata prvi put kupljeno na međunarodnom tržištu tokom prve polovine oktobra prošle godine i time je, kaže guverner, struktura deviznih rezervi dodatno poboljšana.
Govoreći o podacima koji su vezani za zastoj u otplati kredita i lizinga, prema poslednjim informacijama koje je NBS dobila od banaka, 93 odsto klijenata pravnih lica je prihvatilo moratorijum, kao i 94 procenta građana.
„To znači da je do sada gotovo tri miliona klijenata, i pravnih i fizičkih lica, prihvatilo moratorijum“, rekla je Tabaković.
Pratite nas i na društvenim mrežama: