„Naplata poreza frilenserima nije retroaktivna“

Naplata poreza frilenserima nije retroaktivna, zato što propis o tome postoji više decenija u našem zakonodavstvu, tvrdi profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić, dok urednik Ekonomije u listu Danas Aleksandar Milošević napominje da su dužnici, iako formalno nema retroaktivnosti, to subjektivno doživeli kao retroaktivnu primenu zakona.

„Činjenica je da država nije naplaćivala taj porez 15 godina i da ga niko nije platio, izuzev onog ko je znao da bi trebalo da ga plati i ko je insistirao da ga plati“, objasnio je Milošević za agenciju FoNet.

Prema njegovom viđenju, problem je što je frilenserima sada „došao neko bukvalno iz vedra neba“ i rekao im da moraju da plate porez retroaktivno za proteklih pet godina i to sa kamatama.

On smatra da kampanja naplate poreza nije sistemska priča, već ad hoc ideja koja je nadležnima pala na pamet zato što privreda stagnira.

Osim toga, postoji veliki je broj ljudi koji solidno zarađuju, pa ih je neko doživeo kao „ćup zlata“ iz kojeg može nešto da se izvuče, rekao je Milošević.

Frilenseri nisu jedini koji duguju novac

Kako je objasnio, frilenseri se bave izvoznom aktivnošću, a svoj prihod troše u Srbiji, zbog čega bi trebalo pronaći balans između potreba države i potrebe da frilenseri, i pored naplate poreza, ostanu konkurentni.

„Jer, šta ćemo mi sada učiniti ako im naplatimo veliki porez i onda odjednom njihove delatnosti preuzmu tamo neki Ukrajinci, Indijci, Bugari ili Rumuni“, upitao je on, uz opasku da frilenseri nisu jedini koji duguju novac.

S druge strane, Kostić podseća da mnogi drugi ipak plaćaju poreze i doprinose, navodeći primer kasirki u prodavnicama koje rade osam sati i primaju minimalac, a koje ne bi trebalo da budu tretirane gore od frilensera.

Po njemu, Poreska uprava je odlučila da naplaćuje porez zato što je došla do saznanja o kojim se iznosima radi, a što je pritom jednostavno mogla da utvrdi i dokaže.

Kostić smatra da aktuelna naplata poreza nema veze s evenutalnom konkurentnošću rada frilensera i obrazlaže da biznis model čija konkurenost zavisi od neplaćanja poreza i ne treba da preživi.

„Porezi su sastavni deo računice datosti, kao što je datost da Srbija nema izlaz na more. Ako vi napravite biznis model da vam je luka na pet kilometara od fabrike, taj biznis plan propada, jer te luke tu nema“, ilustrovao je on i predočio da je „isto tako s porezima, i tu nema razgovora“.

Ljudi s manjim prihodima nesrazmerno oporezovani

Prema njegovoj oceni, postojeći sistem, međutim, „dostiže granicu neustavnosti“ za ljude koji ostvaruju manje prihode, a kojima se nudi optrerećenje nesrazmerno zaradi koju ostvaruju.

„Priča nije crno-bela. Postoje kategorije koje definitivno jesu ugrožene, predložena rešenja kod tih ljudi nisu adekvatna, ali da mora da se uzme u obzir šta smo trenutno u stanju administrativno da sprovedemo“, izjavio je Kostić za FoNet.

I Milošević ukazuje da postoji dosta ljudi koji su ostvarivali mali prihod, dopunjujući kućni budžet sa 100 ili 200 evra, a koji sada ne bi trebalo da budu tretirani isto kao i oni sa mnogo većim zaradama.

Prema njegovim rečima, najspornije je to što su frilenseri prinuđeni da plate doprinos za zdravstveno osiguranje koje im nije ni pruženo i na osnovu kojeg nisu mogli da se leče:

„To je kao kad dođe država i hoće da vam naplati kartu za utakmicu koja je održana pre pet godina. Vi kažete da niste bili na toj utakmici, a oni kažu – nema veze, ja ću to da naplatim“.

Milošević ističe da osiguranje nije porez, već usluga koju država pruža, a koju ne može da naplati ako je nije pružila.

Sasvim suprotno misli Kostić, koji napominje da naše zakonodavstvo ne podrazumeva mogućnost odricanja od zdravstvene zaštite, jer se time finansira i lečenje naše dece, i onih koji nemaju novca da se leče.

„Naš sistem je zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti. Ako ste imali bolesnog roditelja, koji koristi usluge zdravstvenog osiguranja, ideja je da i vi doprinosite tome“, istakao je on, uz opasku da je, na primer, malo onih koji bi mogli da plate dan bolničkog lečenja od kovida po komercijalnoj ceni.

Protesti frilensera ne mogu da prerastu u veći politički bunt

Sagovornici FoNeta su složni u oceni da protesti frilensera ne mogu da prerastu u neki veći politički bunt.

Po Miloševiću, oni su na neki način odvojeni od ostatka sveta u Srbiji, ne mogu da se identifikuju s ostatkom građana, baš kao što ni građani, zbog načina rada i visine prihoda, ne mogu da se identifikuju s njima.

S druge strane, Kostić podseća da frilenseri imaju zajednički profesionalni i ekonomski interes, ali da mogu imati sasvim različite poglede na svet.

Kako kaže, promena društvenog sistema podrazumeva okupljanje ljudi s istim vrednostima – političkim, društvenim, ekonomskim.

„Pojedinačni mali protesti usmereni ka pojedinačnim pitanjima, neće dovesti do promene političkog sistema, jer se to nikada nigde nije desilo. Pa neće ni u Srbiji“, uveren je Kostić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram