0
Srbija trenutno iz budžeta za životnu sredinu izdvaja 0,5 odsto BDP-a, a da bi ispunila prioritete Evropske unije, preduslov je da se izdvajanja povećaju za više od jedan odsto BDP-a, odnosno za oko 500 miliona evra godišnje, izjavila je izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violeta Jovanović.
Ukazala je da lokalne samouprave imaju u tome važnu ulogu, jer se u proseku između 35 i 60 odsto sredstava iz nacionalnog budžeta prebacuje njima na upravljanje, pre svega za potrebe investiranja u komunalnu infrastrukturu, saopštio je NALED.
Povećanje stope sakupljanja i reciklaže stakla, baterija i sijalica za 20 odsto u narednih nekoliko godina, kao i razvoj modela cirkularne ekonomije, koji bi omogućio otvaranje 30.000 novih radnih mesta, glavni su ciljevi zelenih projekata koje je NALED pokrenuo u cilju podrške zaštiti životne sredine, a koji su danas predstavljeni na Mikser Festivalu 2020.
Jovanović je rekla da su projektni ciljevi organizacije u skladu sa prioritetima navedenim i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2020, navedeno je u saopštenju.
10 miliona tona otpada godišnje direktno u prirodu
Podsetila je i da izveštaj ukazuje na potrebu da se uspostavi stabilan izvor finansiranja za zaštitu životne sredine, povećanje stope odvajanja i reciklaže i bolje upravljanje otpadnim vodama.
„Kako bismo ponudili rešenje za unapređenje sistema finansiranja, NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine trenutno sprovodi analizu o oporezivanju u ovoj oblasti. Ideja je da se princip zagađivač plaća dosledno primenjuje, kako bi se podstakla industrija da smanji zagađenje“, rekla je Jovanović.
Iz NALED-a su podsetili da se u Srbiji godišnje proizvede 12 miliona tona otpada od kojih se 10 miliona tona ni na koji način ne tretira i zagađuje životnu sredinu.
Ukoliko bi se, pre svega otpad od hrane, ambalaže, elektronskog i električnog otpada, primenom modela cirkularne ekonomije ponovo upotrebljavao u proizvodnji, to bi moglo da otvori i do 30.000 novih radnih mesta.
To su pokazale procene efekata uvođenja tog sistema, navedene u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Plan je i da se u narednih nekoliko godina poveća stopa reciklaže za 20 procenata u okviru projekta „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice u Republici Srbiji“.
U Srbiji su se sakupljene količine ovakvog otpada kretale između 80 i 100 tona godišnje i zato je potrebno unaprediti zakonski okvir kako bi se regulisali njegovi tokovi, navedeno je u saopštenju.
Napredak je moguć i u delu prikupljanja i reciklaže staklene ambalaže, jer, kako je naglašeno, svaki građanin na tržište godišnje plasira oko 51 kilogram ambalažnog otpada, a značajan procenat od toga je stakleni ambalažni otpad za koji ne postoje kapaciteti za potpunu preradu.
Kako bi se uspostavio održivi sistem, kroz projekat se donira 300.000 evra za prvih 600 kontejnera u Nišu i Somboru, koji su deo neophodne infrastrukture za pravilno upravljanje staklenim ambalažnim otpadom.
Donacija je deo regionalnog projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji sprovode NALED, Sekopak, Apatinska pivara i GIZ u okviru DeveloPPP programa, a u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.
