0
U Srbiju iz dijaspore najviše novca, gotovo 30 odsto, stiže iz Nemačke, oko 15 procenata iz Švajcarske i 8,5 odsto iz Austrije, a obezbeđivanje platforme preko koje bi donirali ili uložili u odabrane projekte, jedno je od efikasnih rešenja da podrže zajednice iz kojih su potekli, ocenjeno je na današnjem vebinaru "Dijaspora & donacije", koji je organizovao NALED.
Zahvaljujući doznakama u Srbiju je samo tokom prošle godine ušlo oko tri milijarde evra, a prema podacima Svetske banke, u prethodnoj deceniji dijaspora je godišnje slala u maticu od tri do 3,7 milijardi evra, što je za 50 odsto više od prosečnog priliva stranih ulaganja, objavio je NALED.
Usmeravanje tih sredstava u donacije i pokretanje biznisa značajno bi ubrzalo privredni rast Srbije, ocnjeno je na vebinaru koji je organizovan zajedno sa asocijacijom Loud Crowd, u okviru projekta „Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji“.
Projekat je omogućilo Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ), putem Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.
„Nemačka razvojna saradnja je prepoznala značaj NALED-ove platforme za donacije putem koje smo zajedno s privredom iz našeg članstva na početku pandemije za tek nešto više od mesec dana obezbedili podršku u vrednosti od 250.000 evra za 41 lokalnu samoupravu. Između ostalog, donirano je 55 tona hrane za 11.000 domaćinstava, 67 računara i medicinska i zaštitna oprema“, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
Prema njenim rečima, takva platforma može da pomogne u povezivanju lokalnih zajednica kojima je potrebna pomoć sa privredom i pojedincima iz zemlje i inostranstva koji tu pomoć mogu da pruže, bilo da je reč o finansijskim sredstvima ili in-kind donacijama u proizvodima i uslugama.
„Putem platformi za alternativno i grupno finansiranje, kao što je crowdfunding, dijaspora može da pomogne lokalnoj zdravstvenoj ustanovi, finansira obnovu lokalnog muzeja ili opremanje prostora za mlade preduzetnike, projekte očuvanja životne sredine kao što su pošumljavanje ili čišćenje reka, podrži umetnike i druge kreativce ili investira ; u nove start-upove i dobre poslovne ideje“, kazala je direktorka GIZ Srbija Daniela Funke.
Kako je istakla, ovim projektom želi se mapiranje potencijal za saradnju, kao i da se identifikuje šta su barijere za veća ulaganja dijaspore, ali i da osnaže lokalne samouprave i nevladine organizacije da osmisle i ponude kvalitetne projekte.
Na vebinaru je istaknuto da je izgradnja poverenja i saradnje dijaspore s maticom važan korak, te da je ; država je već napravila pomak izradom prvog nacrta Akcionog plana za sprovođenje ekonomskih migracija koji predviđa pojednostavljenje procedura za slanje deviznih doznaka i uspostavljanje platforme za donacije dijaspore do 2023. godine.
Aktuelna istraživanja pokazuju da dijaspora najčešće donira pojedincima – siromašnim i teško bolesnim licima i to putem namenskih računa, SMS-a ili fondacija.
S druge strane, postoji manjak poverenja u doniranje posredstvom državnih institucija
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
