0
Svaka ekstremna temperatura ili snežne padavine kad im nije vreme, mogu da ostave posledice na poljoprivredne kulture. U Šumadiji upozoravaju da je kajsija već stradala, u Zlatiborskom kraju strepe proizvođači malina i šljiva, dok u Čačku brinu kako bi jutarnji mrazevi mogli da utiču na voćke. Za to vreme ratari ne brinu jer će sneg da sneg koji je padao tokom protekle noći, obezbediti potrebnu vlagu zemljišta.
Pišu: Slavica Panić, Ljubica Sokić, Aleksandra Petrović
Aprilski sneg koji je zabeleo voćnjake u šumadijskim selima koja tradicionalno žive od voćarstva, dokusurio je kajsiju, dok se šljiva i jabuka još uvek drže dobro, pojašnjava za naš portal Biljana Milosavljević savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) u Kragujevcu.
Ona je istakla da je kajsija, kao ranocvetajuća voćka vrlo osetljiva na temperaturne promene, te da je mraz koji je zahvatio Šumadiju krajem marta, već oštetio rod za oko 30 odsto, a da je najnoviji sneg izazvao oštećenja na 70 odsto zasada.
Prema njenim rečim, velika oštećenja pretrpele su i breskve, dok su druge najzastupljenije voćne kulture u Šumadiji, šljiva i jabuka, kao kasnocvetajuće voćke za sada dobro.
’’Nadamo se da u narednom periodu neće biti ekstremnih mrazeva. Većina voćnih kultura može da istrpi temperature do minus pet, bez većih posledica, ali ako se spusti ispod toga, onda će doći do velikog gubitka roda’’ istakla je Milosavljević.
Ona je pojasnila i da je obilaskom terena posle martovskog mraza, ustanovljeno da mnogi voćari nisu zaštitili svoja stabla tehnikama zadimljavanja i orošavanja, te da je i to jedan od razloga za oštećenja u najosetljivijoj fazi tokom cvetanja.
Sa druge strane, u šumadijskim vinogradima, kaže Milosavljević, na vreme su urađene sve agrotehničke mere, pa se nada da prolečni sneg neće ostaviti velike posledice.
Za razliku od voćara, šumadijski ratari mogu da odahnu, jer će sneg koji je padao tokom protekle noći, obezbediti potrebnu vlagu zemljišta.
Međutim, iz Poljopririvredne stručne službe upozoravaju ratare koji imaju zasejane strne kulture, da u narednom periodu ’’isprate vegetaciju’’ na svojim njivama, jer je nedavni mraz oštetitio ovas, ječam i pčenicu u fazi bokorenja. Sada bi, strahuju stručnjaci, dodatna vlaga zemljišta, kao i visoke temperature u narednom periodu, mogle da dovedu do razvoja određenih gljivičnih bolesti biljaka.
’’Mraz je odradio svoje i mi sada nemamo neke korektivne mere da bi se očuvao usev, već je najbitnije da biljke ostanu zdrave. Ratari bi trebalo da prate svoje useve i da se za svaku promenu koja ukazuje na bolest, konsultuju sa stručnom poljoprivrendom službom’’ objašnjava za Nova.rs Suzana Nešković savetodavac za ratarstvo u PSS Kragujevac.
Ona je istakla i da je svaka padavina u ovom periodu, bilo kiša ili snega, dobrodošla za stvaranje rezervi vlage, koja je potrebna ratarskim kulturama.
Nešković je podsetila i da je april period prolećne setve kukuruza, soje i suncokreta, ali je preporučila ratarima da još malo sačekaju sa setvom, pojašnjavajući da nije kasno ni ako svoje njive zaseju krajem aprila.
Ona strahuje da bi i u narednim danima moglo da dođe do pojave jutarnjih mrazeva, koji bi naštetili usevima, te podseća da je za optimalnu setvu jarih kultura neophodno da setveni sloj zemlje bude zagrejan.
Sneg je ponovo prekrio Zlatiborski okrug u kome se već mesec dana smenjuju zima i proleće. Temperature se sa 15-20 stepeni spuštaju i do pet stepeni ispod nule.
Ipak dugih perioda toplih dana nije bilo pa ni preuranjenog listanja voće. Malo je voćarskih kultura koje trenutne vremenske prilike ugrožavaju, ali ako se po otapanju snega temperature spuste ispod minus četiri stepena, to bi za voće bilo pogubno.
Sneg i loše vreme u martu i aprilu najnepovoljnije utiče na poljoprivredne radove koji se prekidaju i ne završavaju na vreme. U Zlatiborskom okrugu u voćarskoj proizvodnji najviše je zastupljena malina i šljiva pa njihovi proizvođači sada najviše i strepe.
Trenutna vremenska iskakanja i sneg najviše utiču na dinamiku rada jer poljoprivredni proizvođači ne mogu na vreme da stignu da obave planirane radove i primene potrebnu agrotehniku. Sneg kao padavina nema velikog uticaja jer ne pada kad su temperature znatno ispod nule. Problem može nastati ako sneg prestane da pada i dođe do najavljenih niskih temperatura koje metereolozi najavljuju. Tada se može desiti smrzavanje cveta i pupoljka, kako kažu iz Poljoprivredne stručne službe Užice, to bi bilo pogubno.
„Nerazvijen pupoljak može da izdrže temperaturu i minus 5-6 stepani, cvet do minus četiri. Najosetljiviji je oplođen cvet kada je plod veličine zrna pšenice, on propada već na minus jedan stepan. U Zlatiborskom okrugu su trenutno procvetale i samim tim ugrpžene kajsije, breskve i dženarike ali one se ne gaje u masovnoj proizvodnji te nema nekog većeg ekonomskoh uticaja. Ako se posle topljenja snega temperatura spusti ispod minus četiri stepena problem će biti za sve voćarske kulture čiji su sokovi krenuli iz korena granama, grančicama i pupoljku, tada će doći do izmrzavanja biljnog tkiva a da ne govorimo o pupoljcima i cvetovima“, kaže za portal Nova.rs voćar Andrija Radulović iz poljoprivredne Savetodavne stručne službe Užice.
Zlatiborski okrug poznat je pre svega po proizvodnji maline i šljive pa od aprilskog mraza najviše strahuju njihovi proizvođači, pre svega malinari. U ovom periodu pri kraju je orezivanje, vezivanje, čišćenje i đubrenja. Neki malinjaci koji su na južnim ekspozicijama i koji su više osunčani, kao i jednogodišnji malinjaci, su u fazi kretanja tj počinje njihovo listanje.
„Na temperaturi od minus pet do minus deset stepeni malima može pretrpeti ozbiljne probleme pa može doći do smrzavanja pomenutih sokova a onda i sušenja stabljika. Može da se desi da neki pupoljci koji su već krenuli i počeli da formiraju zelene listiće, da delimično ili potpuno smrznu. Onda se događa razvoj male rozete a ne rodne grančice, u tom slučaju iz rezernog pupoljka koji kasnije kreće, može izrasti grančica koja će doneti rod. Kakav će rod biti zavisi od njenog potencijala ali će svakako biti manji i neuporediv u odnosu na malinjak koji nije pretrpeo mržnjenje“, ističe Radulović.
U Zlatiborskom okrugu ima malinjaka koji nisu dovoljno štićeni pa već sada pokazuju loše rezultate. Teško je još definisati da li su suvi ili ne, da li su smrzli ili ne. Jasna situacija će se videti kada krene kompletna vegetacija.
Zbog kolebljivog vremena tokom proteklih mesec dana, malinjaci nisu izlistali kako se to u aprilu dešava. Do sada su vremenske prilike uglavnom bile povoljne pa nisu negativno uticale na ovo voće. Trenutni sneg je, kako kažu voćari, spas za malinu i situacija sada nije za brigu. Sve zavisi od temperatura koje će uslediti posle otapanja snega. Ako se izvedravanjem temperature spuste na pet i više stepeni ispod nule, nastaće problemi koji će negativno uticati na malinjake i njihov prinos koji će svakako u nekoj meri biti ugrožen. Sa spuštanjem temperature posle otapanja snega proporcionalno će se spuštati i očekivani rod maline.
Sneg koji je padao tokom noći na području Moravičkog okruga ne bi trebalo da ošteti ratarske kulture. Međutim, ukoliko jutarnja temperatura sutra, kako je najavljeno iz RHMZ bude i do minus deset, voćari će pretrpeti velike gubitke, kaže za Nova.rs Borko Ivanović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak.
Prema njegovim rečima, ukoliko vremenske prilike budu u skladu sa najavama meteorologa, mraz bi mogao uništiti, pre svega, kajsije, jagode, maline, kupine, jabuke i kruške. „Sneg zapravo nije problem, ali ako bude temperatura deset ispod nule to će totalno uništiti voćne vrste“, naveo je Ivanović. Kada su u pitanju ratarske kulture, one će preživeti, ali će problem biti sa zelenom salatom koja je rasađena na otvorenom.
„Pšenici pogoduje sneg, koji ju je prekrio pa i ako bude ‘debelog minusa’ neće mnogo uticati“, objasnio je Ivanović. On je istakao da su ratari i voćari sa ovog područja preduzeli sve neophodne mere kako bi zaštitili svoje useve. „Uzgajivači jagoda su biljke prekrili agrilom, a poljoprivrednici koji imaju višegodišnje zasade, tretirali su ih anti-frostom, tako da ništa novo ne mogu da, u ovom trenutku, urade. Preostaje nam samo da se nadamo da se neće prognoza o najavljenom minusu obistiniti“, zaključio je Ivanović.
Inače, čačanska Poljoprivredna savetodavna stručna služba pokriva Arilje, Gornji Milanovac, Lučane i Čačak.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
