Najveći trgovinski deficit Srbija ima sa Kinom, uvoz raste brže od izvoza

Ukupna vrednost uvoza robe u Srbiji u 2022. godini veća je za 34,8 odsto u odnosu na 2021. godinu, piše Nova ekonomija.Na ukupni uvoz najviše su uticali rast od 23,9 odsto u uvozu sektora prerađivačke industrije, koji čini 70,8 odsto ukupnog uvoza, i rast od 109,1 odsto uvoza rudarstva, koji čini 11,3 odsto ukupnog uvoza u 2022. godini, prema podacima RZS.Ukupna vrednost izvoza robe u Srbiji u 2022. godini veća je za 26,3 odsto u odnosu na 2021. godinu.Na ukupni izvoz najviše su uticali rast od 22,8 odsto u izvozu sektora prerađivačke industrije, koji čini 84,8 odsto ukupnog izvoza, i rast od 118,4 odsto izvoza rudarstva, koji čini 6,5 odsto ukupnog izvoza u 2022. godini.Od ukupne spoljnotrgovinske razmene, 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije čine 78,3 odsto.Pozitivan spoljnotrgovinski saldo, odnosno suficit, prošle godine Srbija je ostvarila sa osam evropskih zemalja oko tri milijarde evra, od kojih je Crna Gora na prvom mestu (suficit 940 miliona evra).Srbija je prošle godine u Crnu Goru izvezla najviše prehrambenih proizvoda (oko 18 odsto od ukupnog izvoza ide u Crnu Goru), struje, gasa, pare (13,2 odsto od ukupnog izvoza u CG), i hemikalija i hemijskih proizvoda (5,7 odsto od ukupnog izvoza u CG).Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni nastaje i u trgovini sa Rusijom (1,8 milijardi evra).Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u 2022. godini bile su zemlje sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.Zemlje članice EU učestvovale su sa 58,7 odsto u ukupnoj trgovinskoj razmeni, dok je APEC (Azijsko-pacifičko ekonomsko udruženje) na drugom mestu, sa 19,6 odsto učešća.Posmatrano po delatnostima proizvoda, uvoz proizvoda iz Кine najviše se sastojao od uvoza računara, elektronskih i optičkih proizvoda (16,6 odsto od ukupnog uvoza iz Кine); neklasifikovanih proizvoda (16 odsto od ukupnog uvoza iz Кine), kao i ostalih nepomenutih mašina i opreme (14,9 odsto od ukupnog uvoza iz Кine). Prema podacima RZS, sa Rusijom je negativan spoljnotrgovinski saldo rezultat visoke vrednosti uvoza sirove nafte i prirodnog gasa (66,8 odsto od ukupnog uvoza iz Ruske Federacije). Slede Nemačka (deficit 667,6 miliona evra), Mađarska (647,0 miliona evra) i Italija (594,3 miliona evra).BONUS VIDEO O čemu pričaju krupni igrači srpske privrede: Kopaonik biznis forum i da li se bolje vidi sa visine kakva nam je ekonomija

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kopaonikbiznisboljesevidisavisinekakvanamjeekonomija720p-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5506525"]