Foto: Li Ying / Xinhua News / Profimedia

Inflacija u Srbiji je u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima, kažu u Narodnoj banci Srbije i navode da to potvrđuju podaci da je konstantno između 67 i 70 odsto međugodišnje inflacije u našoj zemlji, u 2022. i od početka godine, bilo posledica rasta cena hrane i energenata.

Izvršni odbor centralne banke je povećavao referentnu kamatnu stopu kako bi se sprečilo da inflacija bude postojana i da se rast cena hrane i energije preko inflacionih očekivanja ne prelije u većoj meri na cene drugih proizvoda i usluga, navela je NBS na svom sajtu, u rubrici „Korisno da je znate…“.

„Referentna kamatna stopa je osnovni instrument monetarne politike NBS, putem kojeg centralna banka deluje na inflaciju i privredni rast. To je kamatna stopa, cena ili, drugačije rečeno, uslovi pod kojima je centralna banka spremna da pozajmljuje novac neophodan bankama ili da prihvata višak novca od banaka”, rekla je direktorka odeljenja za monetarnu analizu Narodne banke Srbije Mirjana Miletić.

Miletićeva je rekla da je referentna kamatna stopa direktno vezana za kamatnu stopu na kreditne olakšice po kojima NBS pozajmljuje novac bankama i kamatne stope na depozitne olakšice, koju plaća za iznos sredstava koje banke prekonoćno deponuju kod nje.

PROČITAJTE JOŠ

Visinu referentne kamatne stope utvrđuje Izvršni odbor NBS i prilikom donošenja odluka o njenoj visini uzima se u obzir očekivano kretanje inflacije, kao i ključni faktor inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja, istovremeno vodeći računa o efektima koje bi mogla da ima na finansijsku stabilnost.

Kako je navedeno, povećanjem referentne kamatne stope ograničava se i prekomerni rast tražnje, što sve zajedno treba da doprinose usporavanju inflacije i vraćanju u granice cilja od tri plus-minus 1,5 odsto.

„Niska i stabilna inflacija uslov je za održiv privredni rast. Ona obezbeđuje izvesnost i predvidljivost poslovanja, a time i zadovoljavajuću ponudu robe i usluga, rast zaposlenosti i zarada i istovremeno rast raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju i očuvanje životnog standarda naših građana“, rekla je Miletićeva.

Objašnjavajući šta je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije i kako ona utiče na građane, ekonomiju i inflaciju, navela je da referentna kamatna stopa utiče na inflaciju i ekonomsku aktivnost putem nekoliko kanala.

Jedan od njih je rast referentne kamatne stopa, koji utiče tako što podiže kamatne stope na tržištu novca, kamatne stope na kredite i štednju.

Kao posledica toga, uzima se manje kredita, jer su oni postali skuplji, a raste iznos štednje u bankama, jer je zbog više kamatne stope na štednju sada isplativije štedeti, na taj način utiče na ponudu novca na tržištu.

Ona je istakla i drugi značajan kanal preko kojeg referentna kamatna stopa utiče na inflaciju jesu inflaciona očekivanja, koju tržišni subjekti kreiraju kada centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu ili očekuju da ona to uradi u budućnosti.

Zbog očekivanog smanjenja tražnje, privreda neće povećati cene svojih proizvoda i usluga, a verovatno će se uzdržavati i od investicija.

Rast kamatnih stopa utiče i na veću atraktivnost ulaganja u hartije od vrednosti u domaćoj valuti i doprinosi većem prilivu inostranog kapitala, a time i jačanju aprecijacijskih pritisaka, dodala je ona.

Prilikom prenošenja efekta referentne kamatne stope na inflaciju, važno je naglasiti da se to odvija različitom brzinom preko različitih kanala, što znači da, iako monetarna politika odmah počinje da daje efekte, potrebno je da prođe neko vreme da bi se ispoljili puni efekti njenog zaoštravanja ili ublažavanja na inflaciju.

Miletićeva je rekla da se, drugim rečima, inflacija ne može sniziti ođednom, već je potrebno vreme da se efekti monetarne politike ispolje u punoj meri, zbog čega centralne banke nastoje da obezbede cenovnu stabilnost u srednjem roku.

BONUS VIDEO Ćulibrk o poskupljenju hrane: Čeka god da se država dohvati ili nastane nestašica ili to enormno poskupi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar