0
Otkako kamate rastu, krediti za refinansiranje deluju sve primamljivije – dužnici mogu da uzmu novu pozajmicu od banke, sa nižom kamatnom stopom, i tako vrate preostali deo stambenog kredita. Iako ova ideja možda deluje idealno, postoji zamka zbog koje treba biti obazriv – prilikom prevremene otplate, banka može da naplati penale, pa će dužnik za kredit od 100.000 evra morati da plati dodatnih 1.000.
Kredit za refinansiranje građani mogu da uzmu kako bi došli do povoljnijeg kredita od onog koji imaju u datom trenutku i kako bi ispunili obaveze prema banci koje eventualno nisu u mogućnosti da isplate.
Ova vrsta pozajmice deluje posebno primamljivo sada, kada kamate ne prestaju da rastu, pa su rate sve veće i veće.
U praksi, kredit za refinansiranje izgleda ovako: korisnik se zadužio pre nekoliko godina kako bi kupio stan, i tada mu je kamata bila 15 odsto. Sada, uz kamate koje rastu, a plate koje stagniraju, ovaj dužnik više ne može da nastavi sa redovnim namirivanjem svojih obaveza, pa je pronašao neki novi kredit, sa drastično nižom kamatom – 10 odsto. On uz pomoć refinansiranja dobija kredit sa nižom kamatom, te mu je redovno plaćanje rate olakšano.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
3
Dakle, kada dođe do toga da je “preopterećen” zbog rate kredita, treba da proveri ponude svih banaka, a kada odabere banku, ona se, najprostije objašnjeno, obavezuje da će banci kod koje je dužnik podigao kredit, u potpunosti da isplati dug. Dužnik tada ratu kredita plaća onoj banci kod koje je podigao kredit za refinansiranje, a uslovi poput visine kamate, a samim tim i iznosa rate, su povoljniji.
Druga opcija u kojoj refinansiranje kredita može biti od pomoći jeste kada je građanima potreban dodatni novac.
„Ako je neko inicijalno uzeo kredit od 300.000 dinara, otplatio 200.000, a shvati da mu treba dodatnih 100.000, on može da traži refinansiranje tog kredita, dobije ponovo 300.000 i tehnički kreće ispočetka sa otplatom“, objasnio je ranije za portal Nova.rs Dejan Gavriović iz Udruženja potrošača “Efektiva”.
Iako deluje idealno, dužnici treba da obrate pažnju na to kada su podigli stambeni kredit koji otplaćuju. To stambene kredite razlikuje od ostalih vrsta pozajmice – banka ima pravo da odbije zahtev klijenta za prevremenu otplatu, što se zapravo dešava prilikom refinansiranja. Ukoliko banka ipak odobri da se dugovanje vrati pre ugovorom definisanog roka, za to postoji naknada. U suštini, banke tom sumom novca pokrivaju gubitak novca koje su već ukalkulisale od kamata za taj kredit.
Bankari ovo nazivaju “pretrpljenom štetom zbog prevremene otplate”. Ova naknada može da bude najviše jedan odsto od iznosa kredita, i to u slučaju da je period između prevremene otplate i prvobitno ugovorenog roka duži od godinu dana. Dakle, ako je klijent podigao kredit na 15 godina, a prošlo je 14 I on sada želi da prevremno otplati ostatak, moraće da plati naknadu. Ako je period kraći od godinu dana, naknada može da bude maksimalno 0,5 odsto od iznosa kredita.
Dakle, refinansiranje može da bude skupo, jer na 100.000 evra pozajmice, banka može da uzme I do 1.000 evra zbog “pretrpljene štete”.
Takođe, banka može da ima fiksni iznos koji će naplatatiti u slučaju prevremene otplate, ali da li je to slučaj, definisano je ugovorom koji potpisuje sa klijentom prilikom odobravanja kredita, te je za klijente važno da dobro pročitaju šta potpisuju.