Penzioneri koji se razbole ili im je podizanje penzije jednostavno preveliki napor, ne moraju da brinu, jer umesto njih to mogu da rade njihova deca, unuci ili druga bliska osoba. Potreban je jedan dokument, a kada se potpiše, on važi dokle god penzioner ne odluči da ga poništi.
Kada se penzioner razboli i shvati da tog meseca neće moći da podigne penziju, to u njegovo ime može da uradi neko drugi, primera radi, dete.
Takođe, ako se penzioner teže razboli od teže bolesti ili je fizički preslab, pa mu je odlazak po penziju veliki problem ili čak nemoguća misija, i tada, na duži rok, može nekome da da odobrenje da to radi za njega.
Propisi PIO Fonda u ovom slučaju prilično su jednostavni.
Tako svaki penzioner može da ovlasti punomoćnika koji će u njegovo ima da prima penziju.
U praksi, to znači da, ako je penzioner, primera radi, nepokretan, pa želi da mu do kraja njegovog života penziju podiže drugi član porodice, penzija će se nadalje uplaćivati upravo na račun tog drugog lica.
Da bi punomoćje bilo validno, ono mora da bude overeno kod notara.
Potpisana i overena izjava o punomoćju obavezno mora da sadrži lične podatke penzionera, kao i osobe koju on ovlašćuje da u njegovo ime prima penziju. Takođe, izjavom o punomoćju definiše se način na koji će punomoćnik primati penziju. To može da bude na kućnu adresu, dinarski ili devizni račun.
Ako je izbor pao na tekući račun, onda izjava o punomoćju treba da sadrži sam broj računa, kao i podatke o banci.
Naravno, izjava o punomoćju mora da sadrži iznos koji punomoćnik može da podigne.
Ovaj postupak se obavlja u banci, a potom se overena izjava o punomoćju dostavlja PIO Fondu. Takođe, banke na svojim sajtovima nude elektronsku verziju ovog dokumenta, koja može da se preuzme i popuni.
Svaki put kada punomoćnik bude želeo da podigne novac sa računa penzionera, on će u banci morati da pokaže izjavu o punomoćju. Pored toga, punomoćnik bankarskom službeniku mora da pokaže i lični dokument, kao i overenu kopiju ličnog dokumenta penzionera.
Iako je ranije punomoćje važilo najviše godinu dana od overavanja, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju se promenio, te od 2018. godine ne postoji određeni vremenski rok. Sada punomoćje važi sve dok ga penzioner ne opozove ili do njegove smrti.
Iako nijedan penzioner ne misli da će blizak član porodice da pokuša da zloupotrebi pristup tekućem računu, takve stvari mogu da se dese. Naravno, postoje i načini da se penzioner zaštiti. Prvi je da ima samo jednog punomoćnika, odnosno da pristup računu, pored njega, ima još samo jedna osoba.
Naravno, za tu osobu potrebno je da penzioner odabere nekoga u koga ima puno poverenje da neće zloupotrebiti pristup tekućem računu. Ipak, ni tada penzioner ne može da bude 100 odsto siguran.
Zbog toga je važno da penzioner prati stanje na svom računu. Naime, svaka banka nudi svojim korisnicima mogućnost da ih putem SMS poruka obaveštava o svim transakcijama.
Na ovaj način, penzioner će biti obavešten svaki put kada na njegov račun „legne“ novac, ali i kada bude „skinut“. Takođe, znaće i kada tačno i gde je izvršena transakcija.
Takođe, s obzirom na to da penzioner sam bira iznos novca koji će punomoćniku biti dozvoljen da podiže, on može da odluči da ne bude u pitanju cela penzija, već samo jedan deo.