0
Gde uložiti, a zatim i zaraditi? Odgovor na ovo pitanje bi voleli da znaju svi. Neke predloge imaju stručnjaci, koji kao najmanje rizičano i najisplativije ističu ulaganje u državne evroobveznice. Problem je što one nisu dostupne svima već samo dobrostojećim građanima, onima koji imaju barem 70.000 evra na svom računu za ulaganje.
Evroobveznice su vrsta hartija od vrednosti, koje država izdaje na međunarodnom tržištu.
Sa Nenadom Gujaničićem, glavnim brokerom društva „Momentum securities“, razgovarali smo o tome kako ulaganje u evroobveznice izgleda u praksi – koliko je novca potrebno uložiti, kolika je dobit, ali i kakve rizike nosi ova vrsta ulaganja.
Kako sagovornik „Nove“ ističe, ulaganje u evroobveznice nije baš za svakoga.
PROČITAJTE JOŠ
Da biste ušli u ovu investiciju neophodno je da na raspolaganju imate najmanje 70.000 ili 80.000 evra. Dakle, to je prvi uslov. Ako ga ispunjavate, onda je sledeći korak – angažovanje brokera koji ima pristup međunarodnom tržištu kapitala.
Dakle, investitor potpisuje ugovor sa brokerskom kućom, uplati novac i daje nalog za kupovinu obveznica u skladu sa očekivanom zaradom.
Gujaničić objašnjava da se godišnja zarada na koju investitor može da računa kreće u proseku od 5,9 do 6,4 odsto, u zavisnosti od ročnosti obveznice.
Ročnost obveznice, odnosno rok dospeća, je zapravo rok u kojem će se investitoru vratiti uloženi novac, uvećan za navedenu kamatu.
Dakle, vlasnik obveznica zarađuje tako što jednom godišnje prima kamatu u visini koja je unapred definisana, a nakon dospeća, dobija ukupnu nominalnu vrednost obveznice i ostvaruje kapitalnu dobit.
„To faktički znači da, svako ko kupi obveznicu i drži je do njenog dospeća, može da ostvari ovu zaradu na godišnjem nivou. Ukoliko se odluči, iz bilo kog razloga, da obveznicu proda pre dospeća, zarada pre svega zavisi od aktuelne situacije na tržištu“, objašnjava Gujaničić.
Prema njegovim rečima, prednost obveznica je da se one uvek mogu unovčiti, ali investitor mora da vodi računa da na kratenja cene obveznica utiče veliki broj faktora – makrosituacija u državi, prilike na držištu, generalni nivo kamata u svetu i slično. Dakle, investitor evroobveznicu može da proda i unovči u svakom trenutku, ali kapitalnu dobit ostvariće tek nakon roka dospeća.
Kao primer naš sagovornik daje evroobveznicu koja dospeva u maju 2027. godine.
Dakle, obveznice se kupuju na nivou od 89 odsto, a investitor prilikom dospeća dobija 100 odsto. Na primer, ako uloži 89.000 evra, u maju 2027. će dobiti 100.000.
„Pride, svake godine dobijate kamatu od 3,125 odsto na iznos nominalne vrednosti. U ovom primeru, u maju svake godine, dobijate kamatu od 3.125 evra“, objađnjava Gujaničić.
Dakle, investitor koji uloži 89.000 evra, u maju 2027. imaće 115.625 evra, odnosno 26.625 više nego što je uložio.
Takođe, tih 26.625 evra je čista zarada, s obzirom na to da je vlasnik obveznica oslobođen plaćanja poreza na državne obveznice.
„Državne obveznice su najmanje rizični finansijski instrumenti i u odnosu na njih se meri rizičnost svih drugih finansijskih instrumenata“, kaže Gujaničić.
U praksi, to znači da investitor neće ostvariti dobit jedino ako država proglasi bankrot.
„Ipak, to su i više nego ekstremne situacije i ne dešavaju se iznenada. Štednja u banci je, primera radi, mnogo rizičnija, jer država garantuje uloge do 50.000 evra, a iznos preko zavisi samo od kredibiliteta banke“, kaže Gujaničić.
Naš sagovornik dodaje da postoji jedan od rizika, ali on zavisi od investitora.
Naime, ukoliko vlasnik iz bilo kog razloga odluči da proda obveznicu pre njenog dospeća, onda mora da se prikloni uslovima na tržištu, koji mogu biti nepovoljni.
BONUS VIDEO Gujaničić, Trufunović: Dolar sve jači – ko gubi i koliko rastu kamate?
