Najjednostavniji način da izađete iz začaranog kruga rivolving dugovanja: Lakše je nego što mislite

Platne kartice sa određenim limitom i dozvoljeni minis, u bankama se dobijaju bukvalno “na dobar dan”, pa tako svaki građanin koji ima redovna primanja i račun u banci, može da postane i vlasnik platne kartice. I to su apsolutno najskuplje pozajmice.Ukoliko ste malo opušteniji lako ulazite u začarani krug dugovanja.To funkcionište tako što potrošite na primer 50.000 dinara i onda vsakg meseca, u zavisnosti od ugovorenih uslova, plaćate 5 ili 10 odsto iskorišćenog iznosa. U to je banka uračanula svoju kamatu.

Istovremeno, naš “raspoloživi” novac se opet uveća sa tom uplaćenom ratom, pa ponovo imamo mogćnost da “provučemo” karticu. I tako za godinu dana kada se sve preračuna ispadne da vas je tih 50.000 koštalo 100.000.“Makaze” kao opcija za platnu karticuU potrošačkoj psihologiji dobro je poznato da koristimo sve novčane resurse koji su nam na raspolaganju, pa tako, navodi naš sagovornik “nesvesno srljamo” u novo zaduživanje.U korišćenju ovakve kartice glavna stvar je da redovno izmirujte rate bez daljeg korišćenja kartice.A, ako ne možete da se suzdržite od kupovine u situacijma kada znate da na kartici imate određena sredstva na raspolaganju, možda je najbolje da sami makazama isečete karticu i tako prihvatite realnost da trošite samo onoliko koliko mesečno i zaradite.Još jedna zamka zvana dozvoljeni minusGrađani najčešće koriste opciju dozvoljenog minusa, koji je i najskuplji mogući vid pozajmice od banaka.Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) ukazuje da bi dozvoljeni minus trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i ukoliko je moguće vratiti ga banci što pre.

On podseća na činjenicu da kamate na dozvoljeni minus idu i preko 30 odsto na godišnjem nivou, te savetuje da pre kupovine nekog proizvoda odmah treba da uračunamo taj procenat i vidimo koliko ćemo to zapravo platiti, ako kupovinu razložimo na 12 meseci.“Banke nisu soocijalna ustanova, one zarađuju na svojim klijentima”“Ako smo nešto platili 30.000 dinara, kamata na godišnjem nivou biće 30 odsto. U slučaju da taj dug ne stignemo da otplatimo prvog meseca, mi ćemo na kraju godine preko tih 30.000 banci platiti još 9.000 dinara na ime kamate. Dozvoljeni minus je najskuplja moguća pozajmica. To je “pandorina kutija”. Odluka o ulasku u dozvoljeni minus mora biti racionalna, ali nažalost, postoje ljudi koji dozvoljeni minus koriste da bi preživljavali. U tom slučaju se jako teško izlazi iz tog začaranog kruga”, objašnjava on i dodaje da “banke nisu soocijalna ustanova”, te da one zarađuju od kamata na pozajmljeni novac.

Nikolić navodi i da su iskustva građana sa kojima je NOPS sarađivao “sad i nikad više”, kada je u pitanju dozvoljeni minus i rivolving kartica.Prema njegovim rečima, u praksi se pokazalo da građani najčešće nemaju samokontrolu kada je u pitanju plaćanje karticama, da su oni koji su se "čupali" iz dozvoljenog minusa svoj dug “godinama otplaćivali”, pa je samokontrola i njegov prvi savet kada je u pitanju trošenje novca koji smo na ovakav način dobili od banke.“Najbolje bi bilo kada bi kupovina nekih skupljih stvari, ili trošak za opremanje stana koji smo platili preko dozvoljenog minusa mogao da se otplati narednog meseca. Dozvoljeni minus treba uzimati samo u nuždi. U svakom slučaju bolje je i da se pozajmimo kod prijatelja ili čak uzmemo potrošački kredit za koji su kamate 10 ili 12 odsto. To je u svakom slučaju isplativije od onih 30 odsto kamate, koliko na godišnjem nivou plaćamo za dozvoljeni minus”, podvukao je Zoran Nikolić iz NOPS-a.BONUS VIDEO: Dozvoljeni minus u Srbiji koristi 1,3 miliona građana

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=prekomernozaduivanjekrozdozvoljeniminususrbiji13milionagraanakoristiovubankarskuuslugu-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4125195"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram