3
Nabavka novih 25 tramvaja za Beograđane, čija je vrednost procenjena na čak 140 miliona evra, je stopirana, a nakon žalbi niza firmi koje su bile zainteresovane da učestvuju na tenderu, po mnogima spornom. A niz je zamerki - od cene koja je gotovo duplo veća od realne, preko prekratkih rokova, do sumnje da je ovaj posao namešten u korist jedne turske kompanije.
Građani Beograda se voze u tramvajima koji su stariji od pola veka. Doduše, na ulicama prestonice mogu se videti i popularni „španci“, koji su nabavljeni pre 10-tak godina, ali ih je nedovoljno.
I nema sumnje da su nam ova šinska vozila preko potrebna, pa i ne čudi najava sada predsednika Privremenog organa Aleksandra Šapića da će Grad krenuti u njihovu nabavku.
Ipak, uslovi na tenderu koji je bio raspisan odmah su privukli pažnju, što zainteresovanih firmi, što građana. To je na kraju i dovelo do suspendovanja tendera.
Vrednost 25 novih tramvaja procenjena je na gotovo 140 miliona evra, preciznije na 5,5 miliona evra po vozilu, i to bez PDV-a. Da je cena previsoka, najbolje se vidi na osnovu primera iz drugih država. Recimo, u Sarajevu su tramvaji nabavljeni za po 2,26 miliona evra po komadu, dok su Mađari 31 tramvaj platili 100 miliona. Austrijski grad Grac nabavio je 15 tramvaja za ukupno 64,8 miliona evra, a u Osjeku je prošle godine 10 vozila plaćeno 25 miliona, odnosno 2,5 miliona evra po jednom.
PROČITAJTE JOŠ
A da beogradska cena zaista jeste previsoka, smatra i Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS).
“Od početka smo upozoravali na cenu, koja je previsoka”, kaže Jovanović.
Jovanović kaže i da je CLS apelovao na to da sve zainteresovane firme treba da imaju iste uslove,a pored njega, na to su se žalili i potencijalni ponuđači.
U zahtevu za dodatnim pojašnjenjem koju je uputio “privredni subjekt koji ima nameru da učestvuje u postupku javne nabavke”, a u koji je “Nova” imala uvid, navodi se da oni smatraju da je GSP “propisivanjem određenih specifičnih uslova na jasan i nesporan način ograničio konkurenciju i diskriminisao ponuđače”.
Ta firma dalje navodi da opis traženog vozila jasno i nesporno ograničava učešće drugačijih tehničkih rešenja koji u potpunosti zadovoljavaju osnovni zadatak, a to je prevoz putnika i da se “favorizuje jedno tehničko rešenje bez opravdanog razloga”. Posebno je interesantno što je ova firma u žalbi navela i da vozila sa širinom sanduka većom od 2,3 metra, što je jedan od uslova za ponuđače, imaju problem za prelazak na mnogim mestima u Beogradu, ali GSP je i ovu primedbu odbio.
Za zainteresovane firme, problem je bio i prekratki rok – od svega 13 radnih dana, pa su tražili da se on produži za barem 14. Naime, javni poziv raspisan je 10. aprila, a rok za podnošenje bio je 7. maj, pa kada se oduzmu vikendi i praznici, preostaje manje od dve nedelje za firme da konkurišu. Ni to GSP očito nije smatrao problematičnim, s obzirom na to da nije prihvatio sugestije o produženju roka.
Još jedna zamerka zainteresovanih firmi je da je kompletna tenderska dokumentacija objavljena na srpskom jeziku, iako u Srbiji postoji samo jedan proizvođač šinskih i tramvajskih vozila.
Za razliku od našeg sagovornika i zainteresovanih firmi, turska kompanija „Bozankaju“ nije videla nijedan problem u ovoj nabavci, što ni ne čudi, jer je ovaj tender u javnosti već izazvao sumnje da je namešten upravo njihovu korist. Nikola Jovanović kaže da je od početka bilo jasno da su tehnički uslovi takvi da ih ispunjava samo “Bozankaja”.
Suprotno nezadovoljnim firmama koje su htele da učestvuju, predstavnici firme „Bozankaju“ su tražili odobrenje za posetu Beogradu radi inspekcije tramvajskih linija, što je bio deo tenderskih uslova, a ova poseta im je odobrena i ugovorena za 24. april ove godine.
Interesantno je to što, prema rečima Jovanovića, ova kompanija nabavlja tramvaje samo za Rumuniju, i ni za jednu više evropsku državu.
Inače, iako “Bozankaja” dosad nije dobijala poslove u Srbiji, naš sagovornik podseća da druge turske kompanije već jesu, i to baš od GSP-a.
Konkretno, Jovanović podseća na turske gasne autobuse marke BMC. Prema njegovim rečima, pokazalo se da oni nisu rešenje za Beograd, jer se, između ostalog, “radi o zastareloj tehnologiji i energentu koga uvozimo pod nepovoljnim okolnostima, a po uticaju na životnu sredinu gasni autobusi se ne mogu meriti sa hibridnim ili električnim”, a nekoliko puta su autobusi ovog proizvođača učestvovali u udesima.
Sagovornik “Nove” je još u aprilu, neposredno nakon raspisivanja tendera, pozvao gradske vlasti da razmotre kupovinu tramvaja od kragujevačke firme “Siemens Mobiliti Srbija” koja se bavi proizvodnjom šinskih vozila.
“Oni koji vode ovaj grad razmišljaju o kupovini nekih tramvaja nepoznatih proizvođača, kada na samo 140 kilometara od Beograda imamo našu fabriku koja posluje pod svetski poznatim brendom”, rekao je Jovanović.
Upravo je „Simens“, prema saznanjima Forbesa, “odgovoran” za suspendovan tendera za nabavku 25 tramvaja. Mada se na Portalu javnih nabavki ne navodi ime kompanije koja se žalila, izvor Frobesa blizak GSP tvrdi da je u pitanju “Simens”, kao i još nekoliko potencijalnih ponuđača koji su nezadovoljni uslovima na tenderu.
Zanimljivo je da je ovu firmu pre šest godina otvorio predsednik Aleksandar Vučić, kada je rekao da je država uložila 10 miliona evra u infrastrukturne radove na kompleksu u okviru kojeg se nalazi fabrika. Još tada je rekao da je „zamolio gradonačelnika Beograda“ da tramvaje iz kragujevačke fabrike najpre kupi glavni grad Srbije.
S obzirom na to da je tender suspendovan, sve radnje u okviru njega su “stopirane”, dok Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ne donese odluku na žalbe. To, dakle, znači, da će proći još vremena dok se novi tramvaji ne budu vozili beogradskim ulicama.
Oni koji sada prevoze putnike, već dugo su tu – GSP je poslednji put nove tramvaje nabavio pre više od decenije. U pitanju su španski CAF tramvaji, a svi ostali daleko su stariji.
BONUS VIDEO Zašto preplaćujemo tramvaje?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
