9
U beogradskom naselju Senjak nalazi se najskuplje prodata kuća u ovoj godini. Kupac je za ovo vlasništvo izbrojao tačno 3,2 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
U prvoj polovini 2020. godine na teritoriji Republike Srbije prometovano je ukupno 6.847 kuća. Prve tri najskuplje nalaze se u Beogradu – u prestižnim naseljima Senjak i Dedinje, kao i jednoj od centralnih gradskih ulica – Strahinjića Bana, koja se u žargonu naziva „silikonskom dolinom“.
Izveštaj sa tržišta nepokretnosti za prvu polovinu 2020. godine, koju je upravo objavio Republički geodetski zavod, pokazuje da samo ova tri objekta vrede ukupno 7,6 miliona evra.
U Temišvarskoj ulici na Senjaku prodata je kuća sa placem za ukupno 3,2 miliona evra.
Kuća u Tolstojevoj ulici na Dedinju, sa pomoćnim objektom i placem novog vlasnika našla je za 2,9 miliona evra, a isto to – kuća, pomoćni objekat i plac, u ulici Strahinjića Bana koštalo je „svega“ 1,5 miliona evra.
Kuće po hiljadu evra
Kada je reč o najjeftinijim kućama, za hiljadu evra su se ove godine kupovale u u Kikindi, Leskovcu, Bečeju, Pirotu, Novom Pazaru, Novom Bečeju, Prokuplju, Aranđelovcu, Kragujevcu, dok je u Rumi zabeležena prodaja kuće za 1.020 evra…
Poređenja radi, u Srbiji su tokom ove godine pojedine kuće sa placem prodavane i za svega – hiljadu evra!
„Na prvom mestu po broju prodatih kuća u prvih šest meseci ove godine je region Vojvodine“, navodi se u izveštaju RGZ.
Najveći broj kuća, ukupno 409, prometovan je na teritoriji opštine Subotica. Slede: Novi Sad sa 300 prodatih kuća, Zrenjanin – 298, Pančevo – 170, Kikinda – 161, Sombor – 138, potom Šabac – 135…
„Cene prometovanih kuća na teritoriji Republike Srbije variraju značajno i kreću se od minimalnih 1.000 evra ostvarenih u više gradova u Srbiji do 3.200.000 evra na Savskom vencu“, pokazuje analiza RGZ.
U prometu kuća u prvom polugodištu 2020. godine, najviše su, čak više od trećine, učestvovale kuće sa okućnicom površine 70-120 kvadrata.
Slede kuće površine od 20 do 70 kvadrata i one duplo veće – od 120 do 170 kvadrata, sa učešćem u ukupnom prometu od po 21 odsto.
„Najčešće su u prometu bili placevi površine od dva do sedam ari (35 odsto), zatim od sedam do 12 ari (23 odsto) i od 12 do 17 ari (12 odsto)“, navode u RGZ.
Poređenjem sa istim periodom 2019. godine, promet kuća je manji za 11 odsto.
Kada je reč o stanovima, najskuplje je ove godine prodat stan od 152 kvadrata u Beogradu na vodi. Kupljen je za keš i plaćen čak 1,38 miliona evra.
Inače, kvadrat prostora u ovom naselju uz Savu dostigao je cenu od čak 9.124 evra, što je ujedno najskuplji kvadrat u Srbiji.
„Prvih 40 najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi. Kada je reč o starogradnji najviša cena po kvadratu plaćena je 3.737 evra za stan na Starom gradu, a najviše novca u iznosu od 810.000 evra izdvojeno je za petosoban stan takođe na Starom gradu“, navodi se u Izveštaju za tržište nepokretnosti RGZ.
Od 1.000 pa naviše
U Subotici, koja prednjači po broju prodatih kuća od januara do kraja juna ove godine, vlasnika je promenilo ukupno 409 kuća. Najjeftinija je mogla da se pazari za ukupno 1.750 evra, a najskuplja za 155.000 evra.
U Novom Sadu se cene 300 prodatih kuća kreću od 2.550 pa do 74.000 evra. U Zrenjaninu od 1.275 pa do 70.000 evra, dok su kuće u Pančevu išle od 1.700 do 16.000 evra, u Kikindi od 1.000 do 72.000, Somboru od 1.275 pa do 100.000 evra…
