Grad Beograd stavio je na javni uvid plan za razvoj nekoliko sektora u okviru kompleksa Singidnunum u opštini Surčin. U okviru sektora 2, 3, 4, 5 gradiće se privredni park, komercijalni sadržaji, mešoviti gradski centri, mreže sobraćajnica, objekti za srednje i osnovno obrazovanje, za šta je namenjeno oko 250 hektara, piše Nova ekonomija.
Beogradski sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u nacrt plan detaljne regulacije kompleksa Singidnunum za sektore 2,3,4,5 – teritorija opštine Surčin, za izveštajem o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Inicijativu za izradu plana je pokrenulo preduzeće „Singidunum-buildings“ (koje je i finansijer plana), a sa ciljem da stvaranja planskog osnova za postepenu transformaciju poljoprivrednog zemljišta. Ovo preduzeće u svom vlasništvu ima preko 300 hektara zemljišta u tom području, navodi Nova ekonomija.
Prema podacima iz Agencije za privredne registre, preduzeće je u stopostotnom vlasništvu LAMDA DEVELOPMENT iz Holandije, a direktor je grčki državljanin Konstantinos Georgiopoulos.
Lamda Development SA je kompanija sa sedištem u Grčkoj, koja se bavi ulaganjem u, razvojem, lizingom i održavanjem nekretnina. Kompanija posluje u Grčkoj, kao i u drugim susednim balkanskim zemljama, uglavnom u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori.
Kako je ranije najavljivano iz opštine Surčin, kompleks Singidunum imaće odlike „Satelitskog grada“, stambenog kompleksa u blizini industrijske zone, industrijski park, stambeno-poslovni centar i kada su u pitanju objekti od javne namene, tri vrtića, osnovnu školu i kliniku.
Preduzeće „Singidunum-buildings“ je sa ciljem sukcesivnog razvoja područja, 2016. godine iniciralo istovremenu izradu dva plana detaljne regulacije (za sektore 1 i 5) koja su usvojena 2018. godine, a koji čine prvu fazu planske razrade kompleksa „Singidunum“.
Plan detaljne regulacije za sektore 2, 3, 4 i 6, za koje je namenjena površina od 247,5 hektara, predstavlja drugu fazu, kojom će se zaokružiti planski ciklus razrade kompleksa „Singidunum“ kao celine.
Opštirnije pročitajte na sajtu Nove ekonomije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare