Mutna posla u “Bistrici”: Kako je cena hidroelektrane za godinu i po skočila za 114% i sada prelazi neverovatnih milijardu evra

Autori: Andrija Lazarević, Dunja Marić

U Srbiji nije neobično da cene infrastrukturnih projekata u roku od nekoliko godina drastično poskupe. Takav je očito slučaj i sa izgradnjom RHE Bistrica, projektom kojim se predstavnici vlasti, kao i Elektroprivreda Srbije hvale.

Njegova realizacija bila je u planu još 2012, kada je potpisan Memorandum o razumevanju sa kanadskim “Lavalinom” I kineskim “Čajna nuklear pauer inženjering”. Međutim, stavljen je po strani sve do 2021. i velike havarije u EPS-u, kada je ponovo aktuelizovan.

O tome, koliko će nas gradnja ove hidroelektrane koštati, prvi put se govorilo sredinom 2022. godine, kada je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo planiranu visinu investicije – 560 miliona evra. Ipak, već u junu 2023. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike objavljuje novu vrednost radova, naravno veću - 835 miliona evra.

Da izgradnja “Bistrice”, međutim, neće biti toliko “jeftina”, pokazalo se već 23. januara ove godine. Tada je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila da će taj projekat koštati čak 1,2 milijarde evra. O istoj sumi nešto ranije govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ispada da je za svega godinu i po dana cena projekta porasla za 625 miliona evra, odnosno 114 odsto. Pitali smo Ministarstvo kako je to moguće.

“Nije uzeta u obzir prateća infrastruktura”

U odgovoru za “Novu” navode da je prvobitna procena Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture data na osnovu tada postojećih studija, pretpostavki i vrednosti koje su starije od 10 godina, “ali ne uzimajući u obzir prateću neophodnu infrastrukturu”. Pored ovoga, kako dodaju, nisu uzeti u obzir ni troškovi kreditiranja izgradnje, konsultantskihi i usluga nadzora, osiguranja.

"Usled izmena u okviru projekta, izmena pozicije postrojenja, izabrane modernije tehnologije, prateće okolne i pristupne infrastrukture kao i inflatornih kretanja, studija opravdanosti koja će uskoro ići i na javni uvid je pokazala realne troškove i koristi. U odnosu na stare procene cena se jeste povećala, ali u okvirima postojećih vrednosti i kretanja cena u hidroenergetici za ovakav vid postrojenja. Studija opravdanosti je jedina merodavna da da odgovor na pitanje troškova, a ona je upravo završena tako da ni precizne informacije o investicionim vrednostima nisu ni postojale pre nekoliko godina", dodaju u Ministarstvu.

U ovom trenutku nije poznato kada će gradnja početi, ni ko će biti izvršilac radova. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je ova godina važna za tehničku dokumentaciju, a nakon sastanka sa ambasadorom Japana Akirom Imamurom, rekla je da su Japanci zainteresovani za finansiranje ovog projekta.

"Japanska međunarodna organizacija za saradnju (JICA) je zainteresovana da finansira ovaj projekat, kao i brojne japanske kompanije koje imaju znanje i najsavremeniju tehnologiju za ovakva postrojenja", rekla je Đedović Handanović.

Potapanje 325 hektara zemlje, 4 agregata

Kako je najavljeno, kada bude izgrađena, RHE Bistrica će potopiti 324 hektara zemljišta u priobalju Uvca, biće visoka do 90 metara, imaće maksimalnu širinu do 10 metara i dužinu do 230 metara.

Reverzibilna hidroelektrana poseduje pumpe kojima, koristeći struju dobijenu iz obnovljivih izvora, pumpa vodu u gornju akumulaciju, tako da hidroelektrana služi kao ogromna ­“baterija“ za zelenu energiju.

RHE Bistrica će imati četiri agregata jačine 157,1 megavata, odnosno ukupno 628 megavata, što je stavlja u red najvažnijih energetskih postrojenja u zemlji i glavnog činioca koji će omogućiti širu primenu zelenih tehnologija u Srbiji. Brana bi trebalo da bude izgrađena u narednim godinama.

U pitanju je elektrana snage 656 megavata.

****