Prema proceni Građevinske komore na gradilištima širom naše zemlje nedostaje čak 60.000 radnika, pa taj manjak nadoknađujemo uvozom radne snage. Predsednik Samostalnog sindikata građevinara Srbije Dušan Vuković kaže za Nova.rs da je to posledica decenijske politike niskih zarada, kršenja Zakona o rada i svih zakona koji se odnose na zdravlje, bezbednost i dostojanstveno radnika na poslu i poručuje da angažovanje radnika iz još siromašnijih zemalja nije dobro rešenje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je ponovio da u Srbiji fale građevinski radnici, posebno u Beogradu. Zbog toga, kako je naveo, Srbija angažuje građevinske radnike iz BiH, Makedonije, Turske, pa i Indije.
Vučić je takođe naveo da strani državljani u Srbiji rade za platu od 500 evra, ali da imaju smeštaj i hranu, dok srpski radnici rade za 700 evra bez obezbeđenog smeštaja i hrane.
Kao razlog za manjak radnika na građevini naveo je to što beograđani imaju viši standard pa ne žele da rade te poslove.
Vuković kaže da zbog velike ekspanzije građevinskih i infrastrukturnih radova u Srbija zaista postoji manjak radne snage pa se dovode radnici iz inostranstva, ali i radi prekovremeno.
“U Srbiji trenutno u oblasti građevinarstva ima više od 100.000 formalno zaposlenih, na šta treba dodati i veliki broj onih koji rade na crno. I svi oni – bilo da su tesari, zidari, armirači, monteri, rukovaoci mašina – rade više od zakonom dozvoljenog radnog vremena, poslodavci ih eksploatišu mimo zakonskih odredbi”, kaže.
Srbiji nedostaje ćak 60.000 građevinskih radnika
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Nova.rs da Srbiji nedostaje veliki broj radnika.
“Nema ljudi, niko se ne školuje, dovode se sa strane. Po našim procenama još oko 60.000 građevinskih radnika bi moglo da se zaposli a njih nema”, kaže.
Dodaje da nedostaju sve vrste građevinskih radnika – zidari, tesari, armirači, građevinski indžerenjeri, zbog čega zapošljavamo strance.
Vuković objašnjava da Srbija već dve decenije nema strategiju vezanu za građevinarstvo – pre svega za obrazovanje potrebnog kadra.
“Jako mali broj dece već godinama završava stručne građevinske škole. To je posledica politike malih zarada, a puno rada. Svi znamo da je građevinarstvo fizički izuzetno težak posao koji se radi i u zimskim i u letnjim uslovima, koji uz slabu zaradu ne može da bude primamljiv mladima”, kaže.
Smatra da je iznajmljivanje radnika iz drugih zemalja, gde je još niži standard, pogrešna politika.
“Trebalo bi da se promeni državna politika i politika poslodavaca u smislu poštovanja zakona. Ljudi bi trebalo da rade po 8 sati dnevno, a ne po 10, 12. Mesečno radinici ne bi smeli da rade po više od 220 sati, a neki zidari, monteri, armirači, imaju i po 280, 300 sati mesečno”, kaže.
Dodaje da osim što ih poslodaci izrabljuju, građevinski radnici imaju i izuzetno niske plate, koje su značajno ispod republičkog proseka.
„Prosečna neto zarada u Srbiji u aprilu je bila 64.940 dinara a u građevinarstvu 55.668 dinara.. Građevinarstvo uz to ima nekoliko podgrupa, a oni koji spadaju u grupu specijalizovanih građevinskih radnika – bravari, limari, moleri, keramičari… njihov prosek iznosi 45.319 dinara“, ističe. Kada je reč o zaradama građevinara, njegova računica ne poklapa se sa računicom koju jeizneo predsednik Srbije.
To su sve, kako kaže, razlozi zbog kojih ne samo što se mladi ne opredeljuju za ovu vrstu posla, već su mnogi kvalifikovani radnici već napustili zemlju i još uvek je napuštaju.
„Građevinski radnik ako ode u iz Srbije u neku uređeniju zemlju tamo neće primati ni 400, ni 700 evra za dvostruko veću satnicu od propisane, nego će za normalnu satnicu dobijati dvostruko i trostruko veću sumu”, kaže.
Dodaje da pored svega navedenog u građevinskim preduzećima u Srbiji se dešava da zarade kasne čak i po nekoliko meseci.
Bonus video: Železnika stanica Beograd
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare