0
Cene goriva se ne određuju administrativno na osnovu cene brenta, već referentih cena benzina i dizela, to je tržište koje se drugačije kreće od tržišta nafte, kaže za N1 Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. Taj isti princip, kaže, primenjuju Makedonija, Crna Gora, Slovenija i svi koji žele da regulišu cene, da imaju neku referencu, osnovu. "A osnova je međunarodno tržište benzina i dizela, a ne sirove nafte", ističe on. Sagovornik N1 navodi da ne samo Srbija, već i većina zemalja EU, uvozi naftu ruskog porekla, jer je 20 odsto jeftinija. Kada je reč o agrarnom dizelu, koji u Srbiji prodaje NIS po ceni od 179 dinara, njega, kaže, uveliko ne troše samo poljoprivrednici. "Svi koji su mogli da dođu do agrarne kartice na ovaj ili onaj način, koriste dizel po ceni od 179 dinara", ukazuje Mićović.
Razlika koja se pojavila između brenta i dizela je mnogo veća sad u ovom periodu nego što je bila ranije, napominje Mićović.
„Plus svi koji su bili u mogućnosti da kupuju naftu iz Rusije, oni su smanjili troškove nabavke sirove nafte. I ne samo Srbija, nego cela EU i dan danas uvozi naftu ruskog porekla, svi koji to mogu, jer ona je 20 odsto jeftinija“, kaže Mićović.
Neke zemlje su se, dodaje, dobrovoljno odrekle sirove nafte ruskog porekla, Velika Britanija, Nemačka, Poljska, ali drugi koji to mogu poput italijanskih, bugarskih, grčkih rafinerija, svi kupuju sirovu naftu koja je najjeftinija na tržištu, a to je sada, ponavlja – ruska sirova nafta.
„U takvim uslovima sve rafinerija ostvaruju velike rafinerijske marže. Države već uveliko razmatraju šta će se dogoditi sa tim prihodima, kako da ne ostave taj esktraprihod rafinerijama, već da ga delom uzmu sebi kao deo novca kojim bi se nadoknadile negativne posledice energetskog šoka koji se dešava“, kaže Mićović.
PROČITAJTE JOŠ
To, kaže, nije slučaj samo u Srbiji – i Evropa to razmatra.
„Verujem da će država i NIS osmisliti kako da se taj višak novca iskoristi za ublažavanje negativnih efekata na tržištu nafte. Naša država, a to bi verovatno rekao i NIS, koristi ovu priliku i traži od NIS-a da prodaje na tržištu tzv. agrarni dizel, gorivo namenjeno poljoprivrednicima, po ceni od 179 dinara. To je 30, 40 dinara manje od regularne cene. To već uveliko u Srbiji ne troše samo poljoprivrednici, izdato je na hiljade novih kartica poljoprivrednih kartica za gazdinstva sa vrlo malim površinama, pošto ne postoji način kontrole namene potrošnje tog goriva a do skoro nije postojalo ni ograničenje u količini, dakle svi koji su mogli da dođu do agrarne kartice na ovaj ili onaj način, koriste dizel po ceni od 179 dinara“, ukazuje Mićović.
Opširnije pročitajte na N1.
BONUS VIDEO Šta građani misle o poskupljenju goriva?
