Nameti na rad, koje firme neće plaćati tokom ovih meseci vanrednog stanja, značajno će umanjiti prihode opštinama i gradovima. Jer, dobar deo njihovih prihoda, prema procenama oko 20 odsto - upravo dolazi iz poreza na zarade. Iako im se deo nadomešta rebalansom, to, po svemu sudeći - neće biti dovoljno, jer će lokal ostati uskraćen za pet milijardi dinara.
Opštine i gradovi u Srbiji najveći deo prihoda na lokalu dobijaju od poreza na imovinu koji naplaćuju građanima i firmama na svojoj teritoriji. Odmah potom po značaju dolaze porezi na zarade.
Iako ih lokalne samouprave ne naplaćuju direktno, njima se, iz republičke kase, vraća 74 odsto od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog. Toliko sleduje opštinama. Za gradove je računica malo drugačija – njima pripada 77 odsto od naplaćenih poreza na zarade, uz izuzetak Grada Beograda kome pripada 66 odsto naplaćenog iznosa po ovom osnovu.
Država je, kroz mere za pomoć privredi u borbi protiv koronavirusa, omogućila preduzećima da odlože plaćanje ovog poreza za mart, april i maj. Dug će potom, od iduće godine, plaćati na 24 rate, bez kamate.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, za Nova.rs objašnjava da je nedavno usvojenim rebalansom budžeta opredeljeno 10 milijardi dinara za podršku lokalu u borbi sa pandemijom koronavirusa, ali da se to može pokazati – nedovoljnim.
„Rebalansom je predviđen dodatni transfer Republike lokalnim samoupravama u iznosu od 10 milijardi dinara. Prema našim procenama, ukupan pad prihoda lokala usled odlaganja ovih obaveza mogao bi u 2020. godini da iznosi oko 15 milijardi dinara, što znači da dotacije iz republičkog budžeta predviđene rebalansom neće biti dovoljne za njihovo potpuno pokrivanje“, objašnjava Vučković.
To, opet, znači da se od lokala očekuje da samostalno obezbedi određene uštede i ovu razliku – pokrije.
„Treba imati u vidu, ipak, da postoji rizik da lokalne samouprave, u meri u kojoj ne uspeju da obezbedi potrebne uštede, mogu da počnu sa neredovnim izmirivanjem dospevajućih obaveza. Tako bi se stvorile docnje, što ne bi bilo dobro“, upozorava Vučković.
On ističe da je bilo primera privrednika koji su se žalili otkako je krenula kriza da su državni organi i institucije prestali da plaćaju za neke izvršene usluge i radove.
„Koliko je to kupno, ne zna se. Moguće je da je to bilo u nekom prvom trenutku i za mali broj slučajeva. Svakako, treba voditi računa, jer bi bilo jako loše da i država krene da širi nelikvidnost“, objašnjava Vladimir Vučković.
Fiskalni savet je, inače, objavio Ocenu Vladine uredbe o rebalansu budžeta za 2020. godinu. U njemu se detaljnije navode svi rashodi koji se rebalansom povećavaju, između ostalog i pomenute dotacije lokalu za nenaplaćene prihode.
„Budžet, a ni propratna dokumentacija ne sadrže bliži opis ove mere, već je generički opisuju kao ‘sredstva za pomoć jedinicama lokalne samouprave za ublažavanje posledica pandemije’. Najverovatnije se radi o sredstvima kojima Republika lokalu nadomešćuje privremeni pad prihoda od poreza na zarade za vreme trajanja vanrednog stanja“, ukazuje se, između ostalog, u dokumentu Fiskalnog saveta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare