Međusobne milionske tužbe Slovenije i Jugoimporta: Da li će beogradska firma pred Evropski sud

Razlog spora potiče iz vremena bivše Jugoslavije i tiče se projekata koje su firme iz SFRJ radile u Iraku. Tadašnji SDPR je zaključivao poslove za račun ovih preduzeća, među kojima su bile i slovenačke kompanije.

U međuvremenu se Jugoslavija raspala, a njene bivše članice regulisale su podelu imovine sporazumom o sukcesiji, koji je potpisan 2001. godine, a stupio na snagu 2004. godine.

Jugoimport i Slovenija, koja je otkupila nenaplaćena potraživanja kompanija sa svoje teritorije, regulisali su sopstvene odnose posebnim ugovorom 2008. godine.

Međutim, nešto je „zapelo“ u njegovom sprovođenju.

Kako je objavila Nova ekonomija, Jugoimport je od Iraka naplatio oko osam miliona američkih dolara, od čega je po ugovoru trebalo da prosledi Sloveniji 7,2 miliona, ali nije to učinio.

Beogradsko preduzeće tvrdi da ima opravdane razloge za to, sa čim se zvanična Ljubljana ne slaže, piše Nova ekonomija.

Slovenija je 18. decembra 2009. godine tužila Jugoimport SDPR pred Privrednim sudom u Beogradu zbog navodnog neispunjavanja obaveza. Firma iz Srbije uzvratila je protivtužbom kojom traži 4,9 miliona dolara.

Privredni sud je proglasio zahteve obe strane neosnovanim, presudu je potvrdio i Privredni apelacioni sud, ali su obe strane krajem 2023. godine uložile zahteve za reviziju presude.

Višemilionski spor je trenutno pred Vrhovnim sudom Srbije.

Nakon toga, strane mogu da se obrate Ustavnom sudu Srbije kroz ustavne žalbe, a posle toga imaju pravo i da podnesu inicijativu Evropskom sudu za ljudska prava, objašnjava za Novu ekonomiju advokat Ivan Simić.

„U pogledu daljeg toka postupka, nezahvalno je, pa čak i neozbiljno, bilo šta prognozirati“, kaže Simić, stručnjak za pitanja sukcesije, koji je bio pravni savetnik pojedinih preduzeća iz Srbije koja su potraživala imovinu u Hrvatskoj.

Jugoimport i Ministarstvo finansija Slovenije nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije do objavljivanja ovog teksta.

„Zlatno doba“ za SDPR u Iraku

Vojni stručnjak Aleksandar Radić kaže da je Irak 1980-ih bio veliki naručilac ugovora za izgradnju vojnih objekata, proizvodnju naoružanja i vojne opreme i transfer tehnologija.

Združene jugoslovenske firme radile su razne vojne objekte, građena su armirana betonska skloništa za iračku avijaciju, aerodromska infrastruktura i kasarne, pojašnjava Radić za Novu ekonomiju.

„To su bili veliki projekti, ogromne građevinske operative, u tim poslovima su učestvovale desetine jugoslovenskih firmi koje su bile primarno civilne“, kaže Radić.

Prema njegovim rečima, osamdesete su bile “zlatno doba” za SDPR, a četiri petine njihovih poslova su bile u Iraku i Libiji.

Jugoimport je u januaru 2008. godine sa Irakom zaključio sporazum o regulisanju iračkog duga toj firmi, a na osnovu prihvaćene ponude Iraka na koju je i Slovenija dala saglasnost.

Prema ovom sporazumu, ukupna potraživanja Slovenije od Iraka sa kamatom iznosila su 78,3 miliona dolara.

Jugoimport je od Iraka 2008. godine naplatio 10,25 odsto vrednosti ove sume, što je tačno 8.025.750 dolara, vidi se iz Ugovora o regulisanju međusobnih odnosa Jugoimporta i Slovenije, do kog je Nova ekonomija došla putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Jugoimport se obavezao da Sloveniji isplati to dugovanje, umanjeno za proviziju od 2,16 odsto i privremena zadržavanja od 641.000 dolara, što iznosi 7.211.393,8 dolara.

Beogradska kompanija je trebalo da taj iznos isplati Republici Sloveniji u roku od sedam dana od stupanja njihovog međusobnog ugovora na snagu, međutim to se nije desilo.

Tužbom koju su zastupnici Slovenije podneli pred beogradskim sudom traži se da sud obaveže Jugoimport SDPR da isplati spornih 7,2 miliona dolara sa kamatom, piše u sudskim dokumentima.

U odgovoru na tužbu, Jugoimport je naveo da se Slovenija oglušila o obavezu iz Člana 2 njihovog ugovora, naime da preda sve dokaze o potraživanjima, naročito onih firmi koje nisu bile u direktnom ugovornom odnosu sa Jugoimportom, nego su imale status podizvođača i isporučilaca.

Kako navodi Jugoimport, slovenačko preduzeće IMP iz Ljubljane, čija je potraživanja otkupila Republika Slovenija, u većini je istupalo kao podizvođač drugih lica i nije bilo u direktnom odnosu sa Jugoimportom, zbog čega je bilo neophodno da se za svaku isplatu ispune uslovi iz Člana 2.

„Kod iznetog stanja stvari, a saglasno pravilu istovremenog ispunjavanja kod dvostranih ugovora, nije bilo, niti ima osnova za bilo kakvo plaćanje sve dok tužilja ne izvrši svoju ugovornu obavezu“, stoji u odgovoru na tužbu.

Beogradska firma je tako zatražila da sud odbije tužbeni zahtev Slovenije. Ali nije se zaustavilo na tome.

Jugoimport uzvraća udarac

Zajedno sa odgovorom na tužbu, Jugoimport je podneo i sopstvenu protivtužbu, kojom traži da sud obaveže Sloveniju da plati 4,9 miliona dolara.

Prema navodima iz protivtužbe, nakon sporazuma o sukcesiji iz 2004. godine, 84,6 miliona dolara koji su se nalazili na računima Narodne banke Jugoslavije u inostranstvu podeljeno je državama-naslednicama, ali među tim novcem nalazila su se i sredstva koja nisu zajednička imovina i nije trebalo da budu predmet sukcesije.

Kako se navodi u protivtužbi, oko 74,4 miliona dolara od tog novca predstavljale su obaveze Vojnog servisa – posebnog odeljenja NBJ preko kog su obavljani poslovi platnog prometa sa inostranstvom za potrebe SDPR i prema njegovim komitentima, a koji su istupali kao proizvođači naoružanja i vojne opreme, ili kao izvođači i podizvođači radova na poslovima izvoza naoružanja i vojne opreme.

„U pitanju su bila komercijalna potraživanja komitenata, a ne državna imovina koja bi trebalo da se deli saglasno dogovorenim kvotama“, navodi se u dokumentima.

Jugoimport tvrdi da je Slovenija na taj način povukla 13,5 miliona dolara, punih 13 miliona više nego što je imala pravo, a od čega 4,9 miliona dolara pripada Jugoimportu.

Beogradska firma je u protivtužbi kao jedan od dokaza priložila Rezoluciju 25 koju je doneo Odbor za raspodelu finansijske aktive i pasive bivše SFRJ, kojom su se države naslednice obavezale da izmire obaveze bivšeg Vojnog servisa prema preduzećima sa svoje teritorije.

„Ova rezolucija podrazumeva da su države sukcesori koje su prilikom podele iznosa od USD 84.605.478,73 primile više od iznosa koji su dužne da podmire firmama sa svoje teritorije, dužne da vrate razliku“, navodi se u protivtužbi.

U protivnom, kaže Jugoimport u svojoj tužbi, ispada da su države sukcesori podelile među sobom sredstva, ali obaveze ostaju samo Srbiji, pošto se inostrani partneri njoj obraćaju zahtevajući isplate po garantnim depozitima ili nerazduženim avansima.

Kako je Jugoimportu „izmaklo“ 2,5 miliona dolara iz Amerike

Povrh ovoga, Jugoimport je zatražio da beogradski sud utvrdi da je to preduzeće vlasnik 2,55 miliona dolara ranije deponovanih u Njujorškoj banci, a koji su predmet posredovanja pred Vrhovnim sudom države Njujork, što je Slovenija „dužna priznati“.

Kako je Jugoimport naveo u protivtužbi, ovaj novac preostao je od deponovanih sredstava koja su služila kao pokriće za izdate bankarske garancije po komercijalnim poslovima.

Ta sredstva su zamrznuta 31. maja 1992. godine, kada su uvedene ekonomske sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Nakon ukidanja sankcija, Jugoimport je tražio isplatu deponovanih sredstava, ali je Njujorška banka (BNY) to odbila, budući da su na njih pretendovale i Slovenija i Hrvatska.

Opširnije na Nova ekonomija.