0
Od ponedeljka, petog decembra, Srbiji će biti zabranjen uvoz ruske nafte preko hrvatskog naftovoda Janaf. Ova zabrana došla je kao posledica stupanja na snagu novog paketa sankcija Evropske unije prema Rusiji, a za razliku od pojedinih evropskih zemalja, Srbija nije dobila izuzeće. Stručnjaci se slažu da nema razloga za strah od nestašica, ipak srpske vozače već hvata panika od mogućih poskupljenja goriva na pumpama. Cene na pumpama može da poveća činjenica da ruska nafta zauzima 22 odsto svetskog izvoza, te da će druge države proizvođači nafte iskoristiti priliku da sada, kada im se nudi "popunjavanje ruske praznine", povećaju cene.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je da, i pored toga što EU stavlja rampu na rusku naftu, što znači da postoji zabrana koja se odnosi na Srbiju, to neće predstavljati problem.
Naime, istakla je ministarka, Srbija do sada i nije uvozila veliku količinu nafte iz Rusije, već više iz Irana i Kazahstana. Takođe, kako su iz nadležnog ministarstva naveli za Nova.rs, obezbeđeno je sigurno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima, „u čemu NIS ima važnu ulogu“.
„Posle 5. decembra, kad stupa na snagu osmi paket sankcija EU prema Ruskoj Federaciji, obezbeđeno je nesmetano dopremanje svih tipova nafte koje su dostupne na slobodnom tržištu, čime će se zadržati sigurnost snabdevanja pančevačke rafinerije“, navode za Nova.rs u Ministarstvu rudarstva i energergetike.
PROČITAJTE JOŠ
Dodaju i da značajna količina nafte koju uvozimo nije sa teritorija država koje su pod sankcijama, te da građani mogu da računaju na sigurno snabdevanje svim naftnim derivatima.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za „Novu“ da to što Srbija više ne može da uvozi naftu iz Rusije nije nikakav problem. Prema njegovim rečima, postoje druge države iz kojih smo i do sada uvozili značajno veće količine nafte.
„Najviše smo uvozili iz Kazahstana, Iraka, Norveške, a od kako je Janaf počeo sa radom, najmanje smo uvozili naftu iz Rusije“, kaže Zdravković.
Profesor dr Milun Babić, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije takođe smatra da emabrgo na rusku nafu ne bi trebalo da predstavlja problem za Srbiju. Kako kaže za „Novu“, siguran je da su nadležni obezbedili alternativu.
„Biće nafte iz nekih drugih država, kao što je bilo i do sada, tako da nećemo imati veliki zemljotres kada je u pitanju snabdevenost“, kaže dr Babić.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) koje je objavio BBC na srpskom, naša država je tokom 2021. godine skoro polovinu nafte iz uvoza kupila od Iraka – 47 odsto.
S druge strane, iz Rusije je uvezeno svega 16 odsto nafte.
Dakle, nema razloga za strah od nestašica, s obzirom na to da kroz Jadranski naftovod (JANAF), neće moći da prolazi samo ruska nafta. Nafta iz drugih država iz kojih smo i do sada uvozili, moći će potpuno neometano da nastavi da dolazi do Srbije.
Kako objašnjava Zdravković, nema razloga da dođe do poskupljenja goriva, s obzirom na to da ruska nafta nije činila veliki udeo u ukupnom uvozu nafte.
S druge strane, čini se da državni vrh nije oduševljen, s obzirom na to da su građani Srbije mesecima unazad slušali o tome koliku će štetu po budžet napraviti embargo na rusku naftu. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je junu da će Srbija zbog sankcija koje su uvedene na rusku naftu biti na gubitku oko 600 miliona dolara, dok je premijerka Ana Brnabić izjavila da će nas ova odluka kotati „na stotine miliona evra“.
Međutim, Zdravković ne vidi razlog za tolike gubtike.
„Naftu kupuje naftna industrija, a ne država, tako da ni gubici ni dobici nisu državni. U našem slučaju, to znači da svaki poslovni dobitak ili gubitak snosi NIS. Država jeste delom vlasnik NIS-a, s obzirom na to da poseduje akcije, ali nema većinsko vlasništvo“, objašnjava Zdravković.
On takođe naglašava da nije postojala nikakva druga vrsta dogovora po kojoj bi Srbija naftu iz Rusije nabavljala po povoljnijim cenama, s obzirom na to da Rusija daje određene povlastice državama u koje se ruska nafta ne uvozi, što Srbija nije. Prema njegovim rečima, fokus Rusije su Indija, Indonezija, Indokina i drugi delovi Azije, a da je Srbija u tom smislu „nevažna“.
Međutim, dr Babić ipak misli drugačije. Naime, kako ističe za „Novu“, on smatra da će gorivo u Srbiji verovatno biti skuplje nego do sada.
„Mislim da će nafta na tržištu da poskupljuje do kraja godine. S druge strane, ova zabrana nije neki vid odmazde protiv Rusije, već je usmerena i protiv Srbije na određeni način, s obzirom na to da naša država odbija da se pridruži sankcije EU prema Rusiji, tako da sigurno postoji i ekonomski razlog za zabranu“, zaključuje Babić.
Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić takođe očekuje poskupljenja, ali za njih će biti zaslužna želja pojedinih država da zauzmu rusko mesto na tržištu naftnih derivata. Naime, kako je Rakić ranije naveo za „Novu“, ruska nafta u inače zauzima 22 odsto svetskog izvoza. Međutim, zbog sankcija se otvara prostor za druge države koje raspolažu ovim energentom da „popune tu prazninu“.
„Dakle, kad nestane 22 odsto, logično je da će se svi boriti da kupe drugu sirovu naftu i da će onaj ko prodaje tu sirovu naftu podizati cene. Ta cena će da raste na berzama u zavisnosti od toga kolika je potražnja“, objasnio je Rakić i dodao da će eventualni porast berzanskih cena da utiče I na onu koju građani i poljoprivrednici plaćaju na benzinskim pumpama.
BONUS VIDEO Gde će Srbija po sirovu naftu?
