0
"Javni dug će krajem 2020. verovatno da premaši 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je previsok nivo duga za Srbiju. U isto vreme, budžetski deficit bi na kraju 2020. mogao da dostigne 3,5 milijarde evra", upozoravaju autori izveštaja "Kvartalni monitor".
„Javni dug će krajem 2020. verovatno da premaši 60% BDP-a što je previsok nivo javnog duga za Srbiju“, upozoravaju autori „Kvartalnog monitora“, publikacije koju izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Prema podacima koje je početkom septembra objavilo Ministarstvo finansija, javni dug Srbije iznosio je na kraju jula 2020. godine 26,579 milijardi evra, odnosno 56,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Urednik „Kvartalnog monitora“, profesor Ekonomkog fakulteta Milojko Arsić za Nova.rs ranije je upozorio da od zaduživanja radi ublažavanja posledica pandemije ne beže ni druge države, ali da za Srbiju to znači da u sledećoj godini moramo relativno naglo da smanjimo budžetski deficit.
„Teret otplate javnog duga za Srbiju je relativno visok – prosečna kamatna stopa na javni dug u Srbiji skoro dva puta je veća nego u EU – pa će zbog servisiranja velikog javnog duga u budućnosti biti manje sredstava za produktivnu javnu potrošnju, a visok javni dug će u dužem roku kočiti privredni rast.
Zbog prevelikog porasta javnog duga antikrizne mere fiskalne politike usmerene na privredu trebalo je da budu nešto selektivnije i samim tim štedljivije, dok isplatu 100 evra svim punoletnim građanima ocenjujemo kao skupu i ekonomski pogrešnu meru“, objavljeno je u najnovijem izdanju „Kvartalnog monitora“.
Autori tog izveštaja upozoravaju da dalji rast javnog duga u narednim godinama ne bi bio održiv pa ocenjuju da je u 2021. godini potrebno osetno smanjiti fiskalni deficit, i to na nivo od oko 2 odsto BDP.
„To se može obezbediti kroz umerenu indeksaciju plata i penzija, smanjenje subvencija i bolju naplatu poreza, dok bi kapitalne rashode trebalo zadržati na visokom nivou od oko 5 odsto BDP-a, uz unapređenje sistema selekcije i efikasnosti realizacije investicionih projekata“, savetuju autori „Kvartalnog monitora“.
Zdravstvena kriza snažno je uticala na fiskalna kretanja u drugom tromesečju ove godine, pa su javni prihodi realno opali za 14,9%, a rashodi porasli za 33,2%, tako da je u tom periodu fiskalni deficit iznosio rekordnih 258,5 mlrd. dinara, odnosno oko 2.2 mlrd evra, stoji u analizi „Kvartalnog monitora“.
Kako navode autori izveštaja, snažan pad javnih prihoda u drugom kvartalu posledica je pada poreskih prihoda, pre svega usled odlaganja plaćanja poreza na dobit i poreza i doprinosa na rad, kao i usled pada privredne aktivnosti.
S druge strane, veliki rast javnih rashoda u tom periodu u jednoj (manjoj) meri je bio posledica rasta izdataka na zdravstvo (povećanje plata i prekovremeni rad zaposlenih, nabavka medicinske opreme i materijala), a u većoj meri predstavlja posledicu primene antikriznih mera, kao što su plaćanje minimalca preduzećima i preduzetnicima i isplata 100 evra svim punoletnim građanima.
„Nakon isteka prvog programa antikriznih mera, država je i u trećem tromesečju nastavila sa primenom nešto ograničenijeg programa pomoći privredi, što će dodatno povećati rashode i fiskalni deficit. Ukoliko ne bude dodatnih većih programa pomoći i kretanje privrede bude u skladu sa postojećim procenama, očekujemo da će fiskalni deficit u 2020. godini iznositi 7-8% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što odgovara vrednosti od 3,5 milijardi evra.
To je za 1-2 odsto BDP-a više od proseka zemalja centralne i istočne Evrope CIE), a ta razlika odgovara iznosu potrošenom na ekonomski neopravdan program jednokratne pomoći punoletnim građanima, koji je od zemalja CIE, primenjen jedino u Srbiji“, naglašavaju autori „Kvartalnog monitora“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
