Krizne mere: U Nemačkoj niži PDV, Srbija bacila pare na 100€

Biznis 13. jul. 202022:36
Podeli:
Foto: Shutterstock

Šta sve može da se uradi za srpsku ekonomiju sa 620 miliona evra? Toliko je koštala antikrizna mera poznata kao "sto evra za sve građane", koja je napravila isto toliko veliku rupu u budžetu. Države koje su pažljivije planirale pomoć privredi za ublažavanje posledica pandemije sada mogu da povuku sofisticiranije poteze, poput Nemačke koja je odlučila da privremeno spusti opštu stopu PDV-a. Srbija, kako kažu domaći ekonomisti, to sebi jednostavno ne može da priušti.

Dok su srpske firme dobile poruku da država više nema novca i da neće biti drugog paketa pomoći, nemački poslanici su krajem juna izglasali „poreski“ deo stimulacija, u okviru dodatnog paketa pomoći namenjenog ublažavanju posledica pandemije.

Od 1. jula do 31. decembra u Nemačkoj će, tako, biti snižena opšta stopa PDV-a (poreza na dodatu vrednost), i to sa 19 na 16 odsto, dok će posebna stopa, koja se naplaćuje na osnovne životne namirnice, karte za prevoz, knjige i još neku robu, biti snižena sa sedam na pet odsto.

Sličan potez povukla je i Austrija, koja je snizila posebnu stopu PDV-a na pet odsto, i to za robu i usluge sektora ugostiteljstva i kulture.

U Srbiji, podsetimo, opšta stopa PDV-a iznosi 20 odsto, a posebna 10 odsto.

Vlada Srbije odlučila je, takođe, da podstiče potrošnju, ali naša antikrizna mera nije bila sistemska, kao u pomenutim zemljama, već jednokratna – punoletnim građanima isplaćeno je po sto evra, što je budžet koštalo oko 620 miliona evra, odnosno, skoro 73 milijarde dinara.

Gruba računica zato kaže da je svaki deseti evro iz antikriznog paketa otišao na isplatu „sto evra za sve“ dok je upitno koliki će biti efekti na potrošnju građana Srbije, odnosno koliko će to „pogurati“ domaću privredu u ovoj godini.

Nikolić: Nemački recept nije za Srbiju

Urednik „Makroekonomskih analiza i trendova“ Ivan Nikolić naglašava da Nemačka može da priušti privremeno snižavanje stope PDV-a, zahvaljujući čvrstoj kontroli nad javnim finansijama, kao i dugogodišnjoj politici štednje, zbog koje je trpela kritike trgovinskih partnera.

Cena privremenog snižavanja opšte i posebne stope PDV-a u Nemačkoj je 20 milijardi evra, to samo za pola godine, koliko će ta mera važiti.

„Nemačka ima fiskalnog prostora da na ovakav način podstakne potrošnju kako bi pojačala privrednu aktivnost“, kaže za Nova.rs Nikolić.

Ivan Nikolić Foto:medija centar beograd

On podseća da se, u okolnostima pandemije, pokazalo da se prednosti nemačke ekonomije pretvaraju u mane, pa se tako njeno oslanjanje na automobilsku industriju danas stvara probleme „kojima se ne vidi kraj“.

„Zato oni i žele da podstaknu kupovinu, primera radi, automobila. Takva potrošnja je u doba korone pretrpela ogroman udar“, kaže Nikolić.

Srbija je, kaže, u drugačijoj situaciji u odnosu na Nemačku.

„Naš problem leži u tome što je pandemija drastično oborila spoljnotrgovinsku razmenu, a posebno uvoz, koji je ključan izvor za prihode od PDV-a.

Ukoliko bismo još i snizili poresku stopu, napravili bismo jaz u budžetu koji ne bismo mogli da nadoknadimo dok se kriza ne završi. A to očigledno neće ići tempom kako smo se nadali početkom marta, da će kriza potrajati dva do tri meseca“, podseća Nikolić.

PDV i srpski budžet

Koliko je naplata PDV-a važan izvor budžetskih prihoda govore podaci za maj ove godine.

Budžetski deficit je u tom mesecu iznosio 122 milijarde dinara, a od ukupno 76 milijardi prihoda u državnoj kasi, čak 68,5 milijardi su poreski prihodi, od kojih je naplata PDV-a zaslužna za 35,6 milijardi dinara, ili gotovo polovinu ukupnih mesečnih prihoda u maju.

Gajić: Država koja se zadužuje ne sme da se odrekne prihoda

Ekonomista „Libeka“ Mihailo Gajić takođe ističe da je prihod od PDV-a jedan od najizdašnijih na koji republički budžet može da računa.

„U situaciji kada je država prinuđena da se zadužuje da bi finansirala svoje ‘normalne’ potrebe i prethodni paket mera pomoći privredi, mislim da nema prostora za privremeno smanjenje poreske stope.

Da podsetimo, smanjenje više stope PDV-a za jedan procentni poen dovelo bi do umanjenja javnih prihoda za oko 20 milijardi dinara godišnje. Smanjenje niže stope PDV-a za isti iznos dovelo bi do ‘manjka’ od 14 milijardi dinara“, izračunao je za Nova.rs Gajić.

Mihailo Gajić Foto: Privatna arhiva

 

Naš sagovornik, takođe, podseća da se u Nemačkoj očekuje da će snižavanje stope PDV-a dovesti do pada cena, dok je kod nas pitanje šta bi bilo efekat takve mere, s obzirom na to, kako kaže, da je naše tržište malo i da na njemu postoje razne prepreke u poslovanju.

„Može se očekivati da se u velikom broju sektora ovo potencijalno smanjenje PDV-a neće pretvoriti u smanjenje krajnjih cena, već u povećanje marži“, smatra Gajić.

„Bolje rešenje od smanjenja PDV-a bile bi neke dodatne mere vezane za zaštitu radnih mesta, spoput smanjenja ili odgađanje plaćanja poreza na zarade i socijalnih doprinosa.

Takođe, imajući u vidu da nisu sve oblasti podjednako pogođene pandemijom, bolje rešenje bilo bi da se pomoć obezbedi najugroženijim industrijama, umesto svima podjednako“, savetuje Gajić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar