Krizne mere: U Nemačkoj niži PDV, Srbija bacila pare na 100€

Dok su srpske firme dobile poruku da država više nema novca i da neće biti drugog paketa pomoći, nemački poslanici su krajem juna izglasali "poreski" deo stimulacija, u okviru dodatnog paketa pomoći namenjenog ublažavanju posledica pandemije.Od 1. jula do 31. decembra u Nemačkoj će, tako, biti snižena opšta stopa PDV-a (poreza na dodatu vrednost), i to sa 19 na 16 odsto, dok će posebna stopa, koja se naplaćuje na osnovne životne namirnice, karte za prevoz, knjige i još neku robu, biti snižena sa sedam na pet odsto.Sličan potez povukla je i Austrija, koja je snizila posebnu stopu PDV-a na pet odsto, i to za robu i usluge sektora ugostiteljstva i kulture.U Srbiji, podsetimo, opšta stopa PDV-a iznosi 20 odsto, a posebna 10 odsto.https://www.instagram.com/p/CCIpMQ7JHed/Vlada Srbije odlučila je, takođe, da podstiče potrošnju, ali naša antikrizna mera nije bila sistemska, kao u pomenutim zemljama, već jednokratna - punoletnim građanima isplaćeno je po sto evra, što je budžet koštalo oko 620 miliona evra, odnosno, skoro 73 milijarde dinara.Gruba računica zato kaže da je svaki deseti evro iz antikriznog paketa otišao na isplatu "sto evra za sve" dok je upitno koliki će biti efekti na potrošnju građana Srbije, odnosno koliko će to "pogurati" domaću privredu u ovoj godini.

Nikolić: Nemački recept nije za Srbiju

Urednik "Makroekonomskih analiza i trendova" Ivan Nikolić naglašava da Nemačka može da priušti privremeno snižavanje stope PDV-a, zahvaljujući čvrstoj kontroli nad javnim finansijama, kao i dugogodišnjoj politici štednje, zbog koje je trpela kritike trgovinskih partnera.Cena privremenog snižavanja opšte i posebne stope PDV-a u Nemačkoj je 20 milijardi evra, to samo za pola godine, koliko će ta mera važiti."Nemačka ima fiskalnog prostora da na ovakav način podstakne potrošnju kako bi pojačala privrednu aktivnost", kaže za Nova.rs Nikolić.

On podseća da se, u okolnostima pandemije, pokazalo da se prednosti nemačke ekonomije pretvaraju u mane, pa se tako njeno oslanjanje na automobilsku industriju danas stvara probleme "kojima se ne vidi kraj"."Zato oni i žele da podstaknu kupovinu, primera radi, automobila. Takva potrošnja je u doba korone pretrpela ogroman udar", kaže Nikolić.Srbija je, kaže, u drugačijoj situaciji u odnosu na Nemačku."Naš problem leži u tome što je pandemija drastično oborila spoljnotrgovinsku razmenu, a posebno uvoz, koji je ključan izvor za prihode od PDV-a.Ukoliko bismo još i snizili poresku stopu, napravili bismo jaz u budžetu koji ne bismo mogli da nadoknadimo dok se kriza ne završi. A to očigledno neće ići tempom kako smo se nadali početkom marta, da će kriza potrajati dva do tri meseca", podseća Nikolić.

Gajić: Država koja se zadužuje ne sme da se odrekne prihoda

Ekonomista "Libeka" Mihailo Gajić takođe ističe da je prihod od PDV-a jedan od najizdašnijih na koji republički budžet može da računa."U situaciji kada je država prinuđena da se zadužuje da bi finansirala svoje 'normalne' potrebe i prethodni paket mera pomoći privredi, mislim da nema prostora za privremeno smanjenje poreske stope.Da podsetimo, smanjenje više stope PDV-a za jedan procentni poen dovelo bi do umanjenja javnih prihoda za oko 20 milijardi dinara godišnje. Smanjenje niže stope PDV-a za isti iznos dovelo bi do 'manjka' od 14 milijardi dinara", izračunao je za Nova.rs Gajić.

Naš sagovornik, takođe, podseća da se u Nemačkoj očekuje da će snižavanje stope PDV-a dovesti do pada cena, dok je kod nas pitanje šta bi bilo efekat takve mere, s obzirom na to, kako kaže, da je naše tržište malo i da na njemu postoje razne prepreke u poslovanju."Može se očekivati da se u velikom broju sektora ovo potencijalno smanjenje PDV-a neće pretvoriti u smanjenje krajnjih cena, već u povećanje marži", smatra Gajić."Bolje rešenje od smanjenja PDV-a bile bi neke dodatne mere vezane za zaštitu radnih mesta, spoput smanjenja ili odgađanje plaćanja poreza na zarade i socijalnih doprinosa.Takođe, imajući u vidu da nisu sve oblasti podjednako pogođene pandemijom, bolje rešenje bilo bi da se pomoć obezbedi najugroženijim industrijama, umesto svima podjednako", savetuje Gajić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram