2
Kredit za stan, je posmatrano na duže staze, uvek bolja opcija od plaćanja kirije, budući da nekretnina onda ostaje u našem vlasništvu, ipak, u ovakav oblik zaduživanja nikako ne treba srljati bez jasnog plana. Iznajmljivanje stanova je proteklih meseci drastično poskupelo, pa je mesečna renta, neretko veća od rate kirije za stan. Kredit je postao jeftiniji od kirije. Ipak, u nekim situacijama, bolje je ostati podstanar još neko vreme nego ući u finansijsko opterećenje koje prevazilazi naše mogućnosti, naročito ako nemamo dovoljno novca da platimo učešće.
Čitalac Nova.rs Dragan B. je korisnik stambenog kredita i za mesečnu ratu za stan na Voždovcu trenutno mora da izdvoji 300 evra. Ova rata je ranije iznosila 270 evra, ali je porasla uporedo sa rastom euribora, čija vrednost poslednjih nekoliko meseci ide samo uzlaznom putanjom i sva je prilika da će se taj trend nastaviti, budući da Evropska centralna banka sada već stalno povećava ključne kamatne stope kako bi se izborila sa visokom inflacijom.
U istoj zgradi, Draganova komšinica kiriju za stan koji iznajmljuje plaća čak 350 evra i to trenutno – budući da i kirije zbog trenutnih uslova na tržištu, kao i dolaska velikog broja Rusa i Ukrajinaca u našu zemlju, neprestano rastu.
Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je rata za kredit svakako manji udar na džepove od plaćanja kirije, a uz to imate nekretninu koja vam „ostaje“. Međutim, obavezati se na nešto što u proseku traje 20-30 godina za većinu građana je preveliki rizik, naročito sada kada su radna mesta nesigurna, a plate male.
Šta kažu stručnjaci?
Agentica za nekretnine Katarina Lazarević za Nova.rs kaže da je kredit svakako bolja opcija, ali ističe da bi građani trebalo da vode računa pre svega o kamatnoj stopi.
„U ovom trenutku sigurnije je uzeti stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom, bez obzira na to što su one veće, upravo zbog rasta euribora“, navodi naša sagovornica.
Dodaje da u ovim okolnostima sve više onih koji su bili na varijabilnim kamatnim stopama sada prelazi na fiksne.
Ipak, Lazarević savetuje građane da ne očajavaju, već da se naoružaju strpljenjem jer, čak i u ovim uslovima, povoljnijih stanova ima.
„Novogradnja je svakako najskuplja, ali i u starogradnji ima dobrih stanova, samo treba biti strpljiv kada se krene u potragu. Naravno, treba naći i dobru, pouzdanu agenciju, u bankama se temeljno raspitati o uslovima kredita koje nude i, naravno, obavezno voditi računa o tome da li je stan uknjižen“, zaključuje sagovornica Nova.rs.
I stručnjak za nekretnine Miroslav Cvetković smatra da je uvek isplativije uzeti kredit, bez obzira na stanje na tržištu, jer u tom slučaju, građani otplaćuju svoj stan, a ne plaćaju tuđi.
„Rusi su podigli cene zakupa i to je uticalo na to da ljudi izađu iz zakupa i uđu u kupoprodaju. U svojoj okolini sam imao primer da su ljudi plaćali kiriju 350 evra mesečno, onda im je stanodavac rekao da mora da proda stan, iako mislim da ga je samo izdao za više. Kada su tražili stan za zakup nakon toga, nisu ništa mogli da nađu za te pare“, navodi Cvetković za naš portal.
Kako je rekao, fiksne kamatne stope su daleko veće nego varijabilne, a čak i neke banke koje nude fiksne kamatne stope, sada ih zamrzavaju, stavljaju „na čekanje“, prelaze na varijabilne jer žele da vide kako će tržište da se odvija.
Kako za Nova.rs navodi finansijska savetnica Karolina Herbut, kada je reč o učešću, postoji više rešenja.
“Neko ima neki akumulirani kapital koji može da iskoristi za to, neko može da pozajmi od porodice, ali postoji I opcija uzimanja keš kredita. Takođe, moguće je, ako postoji neka druga nekretnina u vlasništvu, na nju staviti hipoteku i tako otplatiti deo ili celo učešće, u zavisnosti od vrednosti te nekretnine i konkretnih ponuda banaka. Tu, doduše, postoje i dodatni troškovi oko procene vrednosti nekretnine i to sve treba uzeti u obzir”, navodi Herbut.
Pročitajte još:
Ona ističe da je najvažnije da se ljudi, pre odluke o bilo kakvom dodatnom zaduživanju, dobro informišu o svemu.
“Neki moji klijenti jesu uzeli dodatni kredit, ali gotovinski krediti su skuplji od stambenih. Ako uzimate keš kredit od 10.000 evra ili više da biste platili učešće, vaša rata može da bude poprilično velika, budući da oni ne mogu biti na 20 godina, nego je rok otplate dosta kraći”, navodi naša sagovornica i naglašava da treba proceniti koliko opterećenje možemo da podnesemo, jer je kombinacija rate za stambeni i rate za keš kredit veliki trošak.
Ističe da treba sve staviti na papir – koliko sad plaćamo kiriju, a koliko bismo plaćali dva kredita.
“Sada su u ponudi uglavnom varijabilne kamatne stope i ljudi treba da budu svesni toga kako to može da se promeni kroz vreme zbog rasta euribora, da se ne bi desilo da naš nešto snađe nespremne. Kod zaduživanja moramo da vodimo računa da to ne bude do krajnjih granica naših mogućnosti jer ćemo se onda, ako iskoči neki trošak ili se poveća rata zbog rasta kamata, naći u velikim finansijskim problemima”, navodi Herbut.
Ona savetuje da građani ne treba da se vode razmišljanjem “kako da ostvarim sve što želim”, već onim “šta su moje mogućnosti”.
“Treba čovek da sedne i sagleda sve – kolika je rata za jedan kredit, kolika za drugi, koliko opterećuje platu, a koliko nam sada ostaje nakon što platimo kiriju. Takođe, treba razmisliti da li postoji mogućnost da više zaradimo ili smanjimo neke druge troškove”, kaže naša sagovornica i zaključuje da ne treba previše žuriti, nego napraviti svesnu odluku – da li ostati još neko vreme u podstanarstvu ili ući u kredit, ali da treba biti realan kod toga šta možemo da priuštimo.
Kako je nedavno rekao I profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Beogradu Ljubodrag Savić, “kredit je đavolska stvar, pogotovo kada se uzme na 20, 30 godina”.
Prema njegovim rečima, niko ne može tačno da zna do kada će vrednost euribora da raste.
„Ušli smo u kovitlac koji najmanje zavisi od Srbije. Imamo i fiksne i promenljive kamatne stope. Ljude je zavela činjnica da smo donedavno imali negativne vrednosti euribora. Ali, imate vremenski horizont od 25 godina. Ja bih uvek uzeo kredit sa fiksnom kamatnom stopom koja je u početku značajno viša. Ali, znate kakvi su ljudi – neće to mene“, naveo je Savić nedavno.
Istakao je da, kada je reč o ceni stanova, ništa u ekonomiji samo ne raste.
„Svako ko imalo misli sebi i svojoj porodici dobro, ovog trenutka ne treba da razmišlja o kreditu. Ovo je dobro vreme za ljude koje novac ne košta ništa“, kaže Savić.
BONUS VIDEO Greske koje pravimo pri kupovini stana
