0
Pre godinu dana inflacija u Evropi počela je nekontrolisano da raste. Uporedo sa njom, rastao je i euribor – kamata ključna za formiranje visine rate kredita u evrima. Ovo je pogodilo i nastavlja da pogađa i građane Srbije, a najviše one sa stambenim kreditima. Inflacija je uz pomoć restriktivne monetarne politike Evropske centralne banke krenula nadole, ali glavna finansijska institucija EU i dalje podiže kamatne stope. Dobra vest je to da će kamate, a sa njima i euribor, krenuti da padaju. Loša vest je što će građani na to ipak morati još malo da sačekaju.
Prema rečima generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Vladimira Vasića, pad euribora je izvestan, ali to se može očekivati tek kada se inflacija u Evropi spusti na tri procenta. Prema poslednjim zvaničnim podacima, ona je u februaru bila na nivou od 8,5 odsto.
Pročitajte još:
0
1
0
„Inflacija ide u dobrom smeru i u Evropskoj uniji i u Sjedinjenim Američkim Državama. Kada je inflacija u EU manja, to se odražava i na to da u našoj zemlji roba bude povoljnija, doduše sa malim zakašnjenjem. Kada inflacija dođe na tri odsto, možemo očekivati i da euribor, a samim tim i rate kredita građana Srbije, počnu da se smanjuju“, kaže Vasić za Nova.rs.
Ipak, iako optimizam postoji, na manje rate kredita će, prema rečima našeg sagovornika, morati još malo da se sačeka, budući da se pad euribora očekuje tek u 2024. godini i to u drugoj polovini.
Takođe, od Evropske centralne banke, koja 16. marta treba ponovo da održi sednicu, se očekuje da ponovo podigne četiri ključne kamatne stope, što znači da će posledično i euribor ponovo porasti.
„Iako je inflacija krenula da pada, Evropska centralna banka mora da se drži restriktivne politike i da nastavi da steže kaiš. To vam je kao kad ste bolesni – imate temperaturu 38, pa je lekovima spustite na 37,5, ali nećete prestati da ih pijete dok ne budete potpuno zdravi“, zaključuje Vladimir Vasić.
Međutim, onima koji se zbog rasta rate kredita „stiskaju“ već godinu dana unazad, ovakve prognoze i ne znače mnogo.
Dragana P. Je stambeni kredit od 100.000 evra i sa rokom otplate od 15 godina uzela u martu prošle godine. U ugovoru joj kao referentna tačka za formiranje visine rate stoji tromesečni euribor, što znači da joj se rata usklađuje na svaka tri meseca. Prva rata joj je iznosila 660 evra, već u septembru je porasla na 745 evra, a u decembru je bila 791 evro.
Sledeći obračun rate sledi joj 31. marta, a budući da se očekuje da Evropska centralna banka ponovo podigne kamate, iznos koji Dragana mesečno izdvaja za stan izvesno će porasti.
Međutim, ona za naš portal kaže da je na ovako lošu situaciju, nažalost, već navikla.
„Toliko sam navikla da nemam ništa da mogu ovako zauvek. Hranu mi šalju moji sa sela, ne izlazim nigde i ne družim se sa ljudima, a novu odeću ne kupujem. Eto toliko me je sve ovo pogodilo“, kaže Dragana za naš portal.
Iako Evropska centralna banka ključne kamatne stope povećava uglavnom jednom mesečno, rate kredita ipak ne skaču toliko često.
Naime, u svakom ugovoru o kreditu u evrima koji građani potpišu sa bankom, navedeno je koja će biti dinamika usklađivanja iznosa rate. Euribor ima nekoliko vrednosti, ali su za građane najbitnije tromesečna i šestomesečna. To znači da se rate usklađuju četiri ili dva puta godišnje.
Onima kojima je u ugovoru tromesečni euribor, rate se usklađuju 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra. A ako je u ugovoru šestomesečni euribor, rata se menja 30. juna i 31. decembra.
Na dan 2. mart, prema najsvežijim podacima Evropske centralne banke u trenutku pisanja ovog teksta, vrednosti euribora bile su sledeće:
– nedeljni euribor: 2,365 %
– mesečni euribor: 2,502 %
– tromesečni euribor: 2,801 %
– šestomesečni euribor: 3,366 %
– godišnji euribor: 3,821 %
BONUS VIDEO Iznajmiti stan ili ući u kredit – pitanje je sad