0
Pronašli ste stan iz snova, on košta 100.000 evra, krećete u proceduru za dobijanje kredita. Morate da znate da vam za ovakvu akciju odmah treba barem 20.000 evra u kešu, bez toga nema ni odobrenog kredita. Potrebno je da obezbdite 20% učešća, ali tu nije kraj troškovima koji se samo nižu. Konačna računica zaravo pokazuje da veći deo građana ne može samostalno ni da podigne ovaj kredit, jer je za to potrebna zarada daleko veća od prosečne plate.
Svaka banka uglavnom traži učešće od 20%, što je u ovom slučaju 20.000 evra, ali to nije sve.
Tu su i ukupni troškovi transakcije, koji iznose 5% – što je 5.000 evra. Oni obuhvataju porez na prenos ako je u pitanju starogradnja, overu ugovora, a uračunata je i agencijska provizija.
Tu je i trošak odobrenja kredita, što je u ovom slučaju 1% od ukupnog iznosa – odnosno 800 evra. To su ukupni troškovi učešća i obrade kredita, ali ni tu nije sve.
Pod pretpostavkom da nećete živeti u praznom stanu, opremanje samo jedne sobe i to kao privremena opcija košta između 10.000 i 12.000 evra.
Da rezimiramo: Trenutno, rata za kredit od 80.000 evra, iznosi oko 600 evra i to za period otplate od 25 godina.
Da biste uopšte mogli da ga plaćate, trebalo bi da imate zaradu od oko 1.200 evra.
Dakle sa učešćem i drugim troškovima, potrebno vam je najmanje 36.000 evra svog novca.
Narodna banka Srbije podigla je nedavno referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto.
Pri donošenju odluke o povećanju referentne kamatne stope na 6,5 posto, procenjeno je da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova.
PROČITAJTE JOŠ
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju maja ove godine iznosili su oko 3.368 milijardi dinara, što je jedan odsto više nego u aprilu.
Dug stanovništva bankama uvećan je 2,5 odsto, na oko 1.476 milijardu dinara.
Među kreditima stanovništvu gotovinski su povećani tri odsto, stambeni 3,5 odsto, zajmovi za refinansiranje 43,3 odsto, dok su potrošački pali 25,1 odsto, a poljoprivredni 17,8 odsto.
U kašnjenju otplate na kraju maja bilo je 2,8 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, dok ih je u aprilu bilo 2,9 odsto.
Kako do pravog kredita
Zbog rasta kamata na kredite, naročito one velike poput stambenih, građani su sve oprezniji kada je u pitanju donošenje odluke o ovakvoj vrsti zaduživanja.
Naravno, svima koji se odluče na ovaj korak je u interesu da što bolje “prođu” i sebi obezbede što bezbolnije uslove zaduživanja i otplate kredita.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić reako je ranije za Novu da građani treba da pregovore sa bankom počnu odmah, čim krenu u proces uzimanja kredita.
“Kada ulazite u kredit, treba da vodite računa o svim elementima, a akcenat stavite na ono što vas u kreditu najviše zanima”, ističe Grubišić.
On ističe da građani treba da se raspitaju kod više banaka kako bi mogli da uporede uslove koje banke nude.
“I onda u banku, recimo tu u kojoj već imate račun i kod koje ste se već raspitali oko uslova za kredit, donesete ponudu iz druge banke. To se radi i banke to prihvataju, pa se onda pregovara o uslovima”, ističe Grubišić i dodaje da je svakoj banci u interesu da zadrži klijenta.
To koliko će banke biti spremne na kompromis, zaključuje naš sagovornik, zavisi od toga kakav je neko klijent i kakva su mu primanja.
****
BONUS VIDEO: Fiksna ili promenljiva kamatna stopa za kredit: Šta je pametnije?
