Kupovina nekretnine i rešenje stambenog pitanja, želja je verovatno svakog podstanara. Međutim, za mnogo njih, ova želja teško je ostvariva, s obzirom na visoke cene kvadrata, kamatne stope, a uz to male plate, zbog kojih ste stambeni krediti otplaćuju decenijama. Tako sa platom od 80.000 dinara može da se kupi dvosoban stan u Mirijevu ili garsonjera u centru Beograda. S druge strane, ko zarađuje 1.000 evra, ima drastično veći izbor.
Mnogo je faktora koji kod banke utiču na odluku da li je klijent “podoban” za odobravanje stambenog kredita, a jedan od njih je i vrsta ugovora o radu. Da bi dobio zeleno svetlo od banke, budući kupac nekretnine mora da bude zaposlen na neodređeno, od nekoliko meseci do godinu dana, a ovaj period varira od banke do banke.
Većina banaka zahteva učešće u iznosu od 20 odsto cene nekretnine. To znači da klijent mora da ima 20 odsto cene nekretine koju želi da kupi, a za taj iznos se umanjuje i iznos kredita.
Znajući ove uslove, odlučili smo da proverimo kakve stanove u Beogradu bi mogli sebi da priušte građani koji rade za 80.000, 100.000 i 120.000 dinara mesečno.
Građanima koji na mesečnom nivou zarađuju 80.000 dinara, što je blizu proseka, banka može da uzme najviše 60 odsto plate za ratu. Prema kalkulatoru kreditne sposobnosti, to znači da je građanin sa ovom zaradom spreman da mesečno izdvaja 409 evra za isplatu rate, i to u narednih 30 godina.
Ovaj bankarski klijent tako može da kupi nekretninu koja košta najviše 95.000 evra, a zbog učešća će iznos njegovog kredita biti 76.000. Međutim, na sajtovima za nekretnine nema mnogo stanova oglašenih za 95.000 evra, pa tako za taj iznos može da se kupi dvosoban stan od 55 kvadrata na Mirijevu ili od 50 kvadrata u naselju Braće Jerković, dok u centru grada, kod Tašmajdan parka, za taj novac može da se nađe samo garsonjera.
Naravno, treba imati u vidu da cena u oglasima nije uvek realan pokazatelj vrednosti nekretnine, te da će u većini slučajeva cena biti niža.
Građani koji u Srbiji rade za nešto više od proseka, 100.000 dinara mesečno, moći će za ratu da izdvajaju najviše 60 odsto, dakle 512 evra mesečno u narednih 30 godina, pa tako može da priušti nekretninu od skoro 120.000 evra.
Za taj novac, u Beogradu trenutno može da se kupi dvosoban stan od 60 kvadrata na Mirijevu, jednosoban od četrdesetak kvadrata u novobeogradskom Bloku 1, a može i 50 kvadrata kod pijace Đeram, mada ovaj stan zahteva renoviranje, poput promene parketa koji je oštećen.
Ko radi za oko 1.000 evra, odnosno 120.000 dinara mesečno, on bi, prema procenama bankara, mogao da izdvaja do 614 evra mesečno za ratu, odnosno tačno 60 odsto plate, ponovo u narednih 30 godina. Tako bi on sebi mogao da priušti nekretninu od oko 140.000 evra.
U Beogradu za taj novac može da se kupi stan od četrdesetak kvadrata sa terasom od čak 60 u Bloku 2, dvosoban stan od 55 kvadrata u naselju Braće Jerković ili pak stan od 40 kvadrata na Savskom vencu, u blizini Vaznesenjske crkve, kojem je, za razliku od prethodna dva, potrebno renoviranje I uz bizaran uslov – da sadašnji vlasnik ima pravo doživotnog korišćenja stana.
Partneri koji razmišljaju da zajedno podignu kredit, to zapravo mogu da urade, odnosno da budu sadužnici.
U praksi, to znači da će parnteri “upariti” svoja mesečna pitanja i zajedno otplaćivati kredit.
BONUS VIDEO Dušan Uzelac o odluci NBS da se ograniče kamatne stope za stambene kredite
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare