2
Iako je teško utvrditi njegovu tržišnu cenu, poslednjih godina vrednost Telekoma je u konstantnom padu. Pogoršanje finansijskih pokazatelja te kompanije u 2019. stručnjaci objašnjavaju tzv. velikim investicijama iz velikog duga. Pitanje je da li će sve kompanije koje je Telekom kupio u poslednje dve godine doneti novac. Iz Saveta za borbu protiv korupcije upozoravaju da je poslovanje te kompanije potpuno netransparentno.
Ako pozovemo prošlost, bez greške na centrali, krajem te 2015. Vlada saopštila da ne prodaje Telekom, cena nezadovoljavajuća, a i, kako je to procenio tadašnji premijer, dolaze bolja vremena.
„Uveren sam da Srbija može da ima telekomunikacionog operatera koji za četiri godine može da vredi više nego danas“, rekao je Vučić 11. decembra 2015.
Tada je nezvanično za nešto više od 70 odsto Telekoma nuđeno 1,2 milijarde evra, a prema današnjim stručnim procenama najviša cena za 100 odsto kompanije je 875 miliona evra.
Međutim, jedan od direktora Telekoma Vladimir Lučić procenjuje da će za dve godine ta firma vredeti četiri milijarde evra.
„Mislim da su šanse da se Telekom proda po nekoj ceni koja je bila pre ove krize, pa čak i pre nekoliko godina, izuzetno male, a da ne pričamo o vredovanju od 2006, 2007. kada je mogao da se proda za tri, četiri, pet milijardi evra….taj film nikada nećemo gledati“, ocenjuje berzanski stručnjak Nenad Gujaničić.
A u „filmu“ u kome trenutno igra, Telekom se nesumnjivo nalazi u ulozi strmoglavog pada vrednosti.
Kada se zvanični profit od 410 miliona evra koriguje za uticaj primene novih računovodstvenih standarda, on se značajno umanjuje, što znači da je u 2019. Telekom profitirao samo pet miliona evra više nego prethodne godine. S druge strane, na kapitalne investicije potrošeno je duplo više novca nego 2018. iako je dug te kompanije od 2017. porastao za čak 756 miliona evra.
„Neka čokolada koja se daje sportistima na koju se kače svi u ovoj zemlji jer kada imate tako ozbiljnu firmu koja se bavi tako neozbiljnim stvarima ona će na kraju da kupi Kopernikus, to može da kupi privatni vlasnik, ali cela priča je politički zasnovana i miriše na propast“, smatra profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović.
„Ovde je upitan kavalitet tih ulaganja i može se reći da su prilično prenapumpane te akvizicije i može se reći da se ta očekivanja o brzom isplaćivanju tih akvizicija ne stoje“, kaže Gujaničić.
Iako bi sa poslovanjem državnog preduzeća trebalo da bude upoznat svaki kutak Srbije, u Savetu za borbu protiv korupcije kažu da je izveštaj državnog revizora nešto otkrio, ali da i dalje javnost ništa ne zna.
„Poslovanje Telekoma je potpuno netransparentno, sakrivati nešto od države koja je vlasnik i koja očigledno ne kontroliše Telekom i od akcionara, a to smo mi je nedozvoljeno, ustvari naučili smo da Telekom ne primenjuje zakone“, izjavila je Jelisaveta Vasilić.
Telekom već punih osam godina odbija izlazak na berzu gde bi se jasno videla njegova tržišna vrednost. Znači li to, pitaju se stručnjaci, da Vlada ne želi da vidi njegovu pravu cenu, tj. da ne želi da vidi ili želi da sakrije pravu cenu poslovnih odluka te kompanije.
Pročitajte još:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
