2
Prema Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, svi oni koji su do tada nelegalno gradili objekte, mogu da ih naknadno ozakone i to po reklo bi se vrlo bagatelnim cenama. S druge strane, građani koji se sada odluče na gradnju doma uz poštovanje svih zakonskih propisa, “zadovoljstvo“ legalnog krova nad glavom platiće više hiljada evra.
Legalizacija kuće, stana ili zgrade nikada nije bila jeftina. Ozakoniti nešto nelegalno za male pare, danas je moguće jedini po osnovu Zakona o ozakonjenju koji važi samo za objekte građene do 2015. godine. Prema našoj računici legalizacija kuće od 50 kvadrata, sa svim troškovima, košta oko 1.000 evra. To je u odnosu na troškove koje ima svako ko danas gradi, višestruko manje. Naime, da bi se danas dobila građevinska dozvola, a nakon toga i upotrebna, za kuću od 50 kvadrata, potrebno je više od 7.000 evra.
Pribavljanje dokumentacije za gradnju bilo kakvog objekta podrazumeva nekoliko stvari. Da bi se bilo šta počelo prvo treba izvaditi lokacijsku dozvolu. To košta oko 50 evra.
Sledeća stvar na spisku je izrada idejnog rešenja koje radi arhitekta u dogovoru sa klijentom. Ono se zatim šalje u opštinu na odobrenje. Kada se dobije zeleno svetlo dalje se radi projekat koji omogućava dobijanje dozvole za gradnju.
Pročitajte još:
2
0
15
„Što se tiče cene usluga arhitektonskih biroa, ona se uglavnom formira na dva načina: naplaćuje se po kvadratu ili se odredi procenat ukupne investicije. Neki studiji naplaćuju od 6 do 30, pa i više evra po kvadratu, a neki uzimaju procenat, recimo od tri do pet odsto. I to funkcioniše tako što, na primer, imate cifru koliko će vas koštati zidanje kuće, recimo 100.000 evra i arhitekti ćete dati taj procenat“, kaže za Nova.rs arhitekta Marko Dimitrijević.
U taj projekat, dodaje naš sagovornik, ulaze i elektroprojekat za slabu i jaku struju, projekat vodovoda i kanalizacije, statički projekat gde se proračunavaju konstruktivni elementi itd.
Ono što svi koji žele da grade bilo kakav objekat moraju da plate jeste naknada za gradsko građevinsko zemljište. I to je zapravo najveća stavka.
Visina ove naknade se razlikuje od grada do grada, od opštine do opštine i od zone.
Tako na primer Beograd ima osam zona. Od septembra prošle godine u najjeftinijoj zoni iznosi 1.161 dinar po metru kvadratnom, a u najskupljoj čak 34.833 dinara.
Ukoliko bismo kao primer uzeli kuću od 50 kvadrata u srednjoj, četvrtoj beogradskoj zoni, gde naknada za gradsko građevinsko zemljište po kvadratu košta 14.717 dinara, ukupni troškovi, sa lokacijskom dozvolom, uslugama arhitekte koji bi kvadrat naplatio recimo 20 evra, iznosili bi oko 7.350 evra.
Od tog iznosa, rešenje kojim se odobrava izgradnja objekta ili izvođenje radova košta 480 dinara, rešenje kojim se odobrava upotreba objekta 1.940 dinara, potvrda nadležnog organa o prijavi radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenje o odobrenju za izvođenje radova, odnosno privremenom građevinskom dozvolom 980 dinara, a potvrda nadležnog organa o prijemu izjave o završetku izrade temelja i konstruktivnog sklopa košta 1.460 dinara. Sve ukupno, to je malo više od 40 evra.
Imajuću u vidu sve ove troškove, naš sagovornik Nikola Đogatović, ocenjuje da je ispalo dosta brže i jeftinije graditi bez dozvole, pa naknadno legalizovati po Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine.
S tim je saglasan i sudski veštak i procenitelj Milić Đoković.
„Nažalost to je apsolutno tačno, iako je nelegalna gradnja krivično delo. Moj komšija je u Mirijevu pre mnogo godina legalno gradio kuću i to ga je ukupno koštalo 130.000 evra. Komšija pored njega je gradio kuću nelegalno i koštalo ga je nekoliko puta manje od toga“, objašnjava Đoković.
Legalizacija je, kaže Đoković, bolna tema za mnoge koji su legalno gradili.
Od 2003. do sada je doneto nekoliko zakona o legalizaciji i nikada se nije proces doveo do kraja. To treba uprostiti za obične građane, ali ne i za investitore“, zaključuje Đoković.
BONUS VIDEO Na Savskom nasipu je država pala na testu: Evo kako je jedno njeno preduzeće legalizovalo bezakonje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare