0
Povezivanje malih poljoprivrednika i kupaca njihovih proizvoda preko interneta i društvenih mreža moglo bi nakon pandemije koronavirusa biti ključ opstanka seljaka u Srbiji, veruje grupa volontera koje je pokrenula sajt u želji da posle zatvaranja pijaca poveže malih proizvođača hrane i kupaca.
Sa zatvaranjem pijaca, veliki broj poljoprivrednika morao je nađe drugi način kako da proda svoje proizvode. U potraži za alternativnom, grupa entuzijasta i volontera povezala je preko društvene mreže Fejsbuku male proizvođače iz sela sa kupcima iz grada.
Jelena Stanković, veb dizajnerka iz Beograda, zajedno sa hemijskim tehničarem Snežanom Rajković iz okoline Kruševca, programerom Sašom Todorovićem iz okoline Pančeva, te ekonomistom Markom Vasićem iz Beograda, organizovala je „onlajn pijacu“, u vidu Fejsbuk stranice „Pijaca“.
Kako za Nova.rs priča Jelena, htela je da pomogne poljoprivrednicima kada je videla da neki od njih moraju da bace hranu koju su proizveli, jer nemaju gde da je prodaju.
„Mi smo entuzijasti i volonteri. Odlučili smo da napravimo sajt i Fejsbuk grupu nakon što sam videla na internetu male i velike proizvođače kako bacaju hranu koju su teškim radom proizveli. Nisam mogla da to gledam, pa sam otvorila grupu u kojoj ljudi mogu da oglase šta nude i sačekaju dovoljan broj porudžbina da bi im bilo isplativo da to razvezu po Beogradu“, objašnjava Stanković,
Pokretačima ove grupe nije bilo teško da pozovu prijatelje i preko njih potraže proizvođače domaće hrane, te da im objasne kako da postave svoju ponudu bude jasna i prijemčiva kupcima
„Nije nam teško da odgovaramo na poruke 24 sata dnevno, da kupce uputimo na oglas koji traže. Grupa broji preko 5.000 članova, preko 200 malih proizvođača koji imaju svoje oglase i preko 4.200 ostvarenih prodaja i to sve za 15 dana postojanja“, objašnjava Jelena.
Navodi da se većina proizvođača, koji su članovi grupe, nikada nije bavila prodajom putem interneta, kao i da su se bojali kako bi to moglo ispasti.
Nataša Perić, proizvođač iz Liso Polja kod Uba, do skoro je vodila borbu za opstanak svog gazdinstva, ali je u tome uspela zahvaljujući ovoj grupi i prodaji preko interneta.
„Nekada smo imali 10 krava, ali smo u međuvremenu došli do četiri, koje smo hteli da prodamo. Polovinu sira prodavala sam prijateljima i rođacima iz Beograda, dok smo drugu polovinu bacali ili poklanjali. Videla sam sasvim slučajno ovu grupu, i iz čiste gluposti sam htela da probam, pa šta bude biće. Ne mogu dovoljno da se zahvalim tim ljudima jer sam uz njihovu pomoć uspela da zadržim svoje krave i proizvodnju sira“, priča oduševljeno Nataša.
Ona se, kao ni većina drugih, nikada ranije nije bavila prodajom preko interneta jer je njoj to delovalo rizično. Priča sa je imala veliku tremu prilikom prve isporuke.
„Nisam sumnjala u kvalitet koji nudim, već jednostavno nemaju svi isti ukus. Međutim, kada su mi javili da su oduševljeni, nisam mogla da verujem. Sa mnogima sam se povezala, postali smo prijatelji. Sada imam toliko porudžbina da ne znam šta ću sa njima i kako da na sve odgovorim“, kaže Nataša.
Svoju robu kupcima za Beograd nosi jednom nedeljno, a broj kupaca je limitirala na 17. Da nema policijskog časa, kaže, mogla bi da razveze robu i do 30 kupaca.
Ljubiša Vasiljević iz selo Petlovača kod Šapca bavi se proizvodnjom prasadi, ovaca i pilića. Udružio se sa još nekoliko domaćinstva kako bi imao kompletnu ponudu, a pored Šapca, zahvaljujući grupi, robu vozi i za Beograd.
„Da ne bi išao svako za sebe, skupili smo se kako bi smanjili troškove prevoza. Pošto je nas nekoliko radilo, imali smo tezgu na pijaci u Šapcu, ali smo i razvozili po kućama. Povezali smo se, i na taj način imamo sve što je ljudima potrebno“, priča Ljubiša.
Preko interneta, kao i Nataša, nikada nije prodavao, te je zahvaljujući grupi volontera, uspeo da dođe do novih kupaca.
Voleo bi, kaže, da policijski čas pomere do 20 sati, jer problem je kada su na putu da stignu do kuće.
„Osim toga da bi policijski čas trebalo kasnije da počinje, sve drugo je u redu. Razumem situaciju, ali ne razumem zbog čega naša šabačka policija ne bi mogla da napiše da možemo da se krećemo. Pa ako se nađemo na putu nakon policijskog časa, kazna je 150.000 dinara, pa bolje onda da mi uzmu i auto“, kaže Ljubiša koji nedelju dana očekuje odgovor od ministarstva da li će moći u subotu, pred Uskrs da isporuči kupcima prasiće.
Priča da pretežno voze za Beograd, ponekad i do Pančeva.
„Nije sve u parama, ali ne možeš da budeš loš pa da petorici učiniš, a da šestom nećeš“ objašnjava Ljubiša.
„Nije mi nikada bio problem ko će koliko da naruči. Robu isporučuju jednom nedeljno, jer su troškovi prevoza veliki. Na takvoj turi ostane 20.000 dinara, što je sasvim dovoljno“, navodi.
Ivana Stevanović koja živi u Briselu, majka je blizanaca od dve i po godine, koja kupuje zdravu hranu, a prezadovoljna je ponudom koju je u grupi pronašla.
„U Beogradu sam od novembra i sve vreme sam se trudila da svojoj deci pronađem prave organske proizvode, ali to je sve bilo ipak na nekom niskom nivou kvaliteta. U marketima ne volim da kupujem voće i povrće. I onda,ono pravo. Grupa na Facebooku „Pijaca“. Zaista sam presrećna što postoji, jer za sve vreme koje sam u Srbiji, nisam se najela i nakupovala zdrave i prave domaće proizvode kao posredstvom ove grupe. Jos bolje je što sedim kući i sve mi stiže putem pošte i još sveže“, priča oduševljeno Ivana,
Kaže i da su prodavci više nego ljubazni.
„Odmah su se još mojih 20 prijatelja prebacilo na istu kupovinu i to je to. Mleko, sir, kajmak, pršute, organski sokovi, ma sve je top. Ti ljudi zaista zaslužuju da prodaju svoje proizvode jer su u njih ulozili i trud i snagu i verujte ljubav. To se vidi. Iskreno se nadam i želim da ova grupa dobije još mnogo novih članova jer ovo je za mene najbolji način kupovine i to najkvalitetnijih proizvoda“, priča Ivana.
Jovana Drakulić u grupu je ušla na poziv prijateljice, a pažnju joj je privukla činjenica da se u grupi povezuju mali proizvođači i kupci.
„Najčešće na pijacama nailazimo na nakupce , a sve je manje seljaka, proizvođača. Rešila sam da pružim podršku proizvođačima u ovim kriznim vremenima. Naručila sam do sada četiri puta, od mesa preko povrća do sira, mleka, kačkavalja i kozjeg sira. Zaista imam sve najlepše da kažem i za proizvođače i za njihove proizvode koji mirišu na domaće, proizvedeno sa ljubavlju. To je taj magičan začin.“ kaže oduševljeno Jovana.
Svi učesnici ove priče veruju da bi ovakva prodaja trebalo da se nastavi i nakon vanrednog stanja, i da bi to pomoglo pre svega malim poljoprivrednicima, dok bi kupci jeli domaće i proverene proizvode.
„Nas ovo ispunjava. Želimo da ova priča nastavi da traje i posle ove nemile situacije koja nas je sve pogodila, da se ideja ovakve prodaje i kupovine ustali, da svaki mali proizvođač domaće hrane može bar jednom nedeljno da dođe u Beograd i svojim kupcima donese svežu hranu. Da li znate da velika većina kupaca nikada nije prodavala svoje proizvode ovim putem, i da su se bojali kako ce to ići? A sada – sada im je sve rasprodato i za mesec dana unapred. Želimo da se to i nastavi“, završava Jelena Stanković.