Naši zvaničnici vole da govore o "kineskim ulaganjima" i zajedničkim "projektima" da bi, kako se čini, zabašurili činjenicu da je u našu zemlju do sada ušlo daleko više kineskog novca u vidu kredita nego u formi direktnih stranih investicija. Štaviše, na svaki evro kineskih investicija, još devet je stiglo u vidu - kredita.
Za razliku od kineskih kredita za izgradnju infrastruktrure, čija vrednost je uveliko premašila sedam milijardi evra, direktne investicije iz te zemlje daleko su skromnije.
Od 2010. do kraja 2019. godine, prema dostupnim podacima, stiglo je oko 713 miliona evra: 507 miliona u periodu od 2010. do 2018. godine i još, kako kažu preliminarni podaci Narodne banke Srbije, oko 206 miliona evra tokom 2019. godine.
Značajan rast direktnih investicija kompanija sa sedištem u Kini naša zemlja beleži od 2016. a najviše novca došlo je upravo prošle godine.
Kineske kompanije u našoj zemlji preuzele su dva velika ali odavno uzdrmana preduzeća – Železaru u Smederevu i Rudarsko – topioničarski basen Bor, a pokrenule su i dve velike grinfild investicije.
Ovo su najveće investicije kineskih kompanija u našoj zemlji.
„HBIS Grupa“ ili „Hestil“, kako je takođe poznata u našoj javnosti, železaru u Smederevu formalno je preuzela u julu 2016. godine, kada je na račun države leglo 46 miliona evra za kupovinu imovine naše kompanije.
Prilikom potpisivanja ugovora, navedeno je da kineska grupacija namerava da investira još 300 miliona evra i zadrži svih pet hiljada radnika.
Dnevni list „Politika“ saznao je kasnije da je „Hestil“ podigao kredit od 600 miliona dolara za investicije i obrtna sredstva za „Železaru“.
HBIS i Srbija suočili su se sa optužbama evropskih proizvođača čelika da država daje prevelike subvencije kineskoj kompaniji, ali je taj spor okončan u korist „naše“ strane.
Osim za prekomerno subvencionisanje, na račun Železare redovno stižu optužbe da zagađuje Smederevo i okolinu.
Obavestili smo Ministarstvo i Republičku inspekciju, inspektor će izaći na teren uskoro.
Ovako izgledaju noge ljudima koji prošetaju kroz travu. @VladimirCobi
Sve je prekriveno crnom prašinom iz Železare, ne znamo joj poreklo, ovo je terorizam! #Smederevo #HBIS pic.twitter.com/PIFTJIuS3T
— Pokret Tvrđava (@Pokret_Tvrdjava) July 30, 2020
Pokret „Tvrđava“ optužio je smederevsku železaru za „ekološki terorizam“ zbog ispuštanja crnog praha, a kompanija HBIS Group Serbia odgovorila da je do toga došlo zbog pretovara rude, i tvrde da su zbog toga pojačali mere prevencije za suzbijanje prašine, o čemu je izveštavala Nova.rs.
Iste godine kada je HBIS preuzeo Železaru, položen je kamen temeljac za izgradnju kinesko – francuske fabrike autodelova Mei Ta u Obrenovcu, i to u formi „grinfild“ investicije.
Vrednost tog posla procenjena je na 60 miliona evra, a do danas je izgrađen i drugi pogon te fabrike.
U slučaju Mei Ta poznato je i koliko je država izdvojia za subvencije – 22,7 miliona evra za zapošljavanje ukupno 1300 radnika.
Kako je objavio „Istinomer“, Mei Ta je, osim subvencija za zapošljavanje, dobila na poklon 14 hektara zemljišta, besplatnu infrastrukturu, besplatnu vodu i odnošenje smeća na tri godine, finansiranje učenika na praksi i druge olakšice, a Srbija se odrekla prihoda na osnovu carina, poreza i taksi.
Dolazak Mei Ta u Srbiju ostao je u pamćenju i po bizarnoj izjavi predsednika opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića, da je kineska kompanija analizirala 55.000 zdravstvenih kartona građana te opštine, kao potencijalne radne snage, na šta je reagovao i tadašnji poverenik za informacije Rodoljub Šabić.
Dve godine po dolasku HBIS Grupe i Mei Ta, potpisuje se jedan od najvrednijih ugovora o preuzimanju: kineska kompanija Ziđin „ulazi“ u Rudarsko – topioničarski basen Bor putem tendera, a za 63 odsto imovine RTB-a ponudio je 1,26 milijardi dolara vredan biznis plan, koji je obuhvatio i 350 miliona dolara za dokapitalizaciju i 200 miliona dolara za isplatu starih dugova.
Kad smo kod starih dugova, ekonomista prof Ljubodrag Savić nedavno je za Nova.rs podsetio da je RTB prethodno „očišćen“ od najvećeg dela dugovanja, pošto mu je država oprostila 900 miliona evra u proceduri po unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR).
Ono što građani Bora, međutim, ne opraštaju je – kako kažu – kontinuirano zagađivanje njihovog grada, a Nova.rs pratila je njihove proteste i zahteve da država natera kinesku kompaniju da poštuje standarde zaštite životne sredine.
Možda najegzotičnijeg imena među svim kineskim investitorima, kompanija Linglong je preko sponzorstva naše fudbalske Super lige ubrzo je postala poznata ogromnom broju građana.
Prošle godine položen je kamen temeljac za buduću fabriku guma, a ceo projekat je, kako je saopštila kineska firma, vredan oko milijardu dolara.
Kineski investitor dobio je 97 hektara zemljišta u slobodnoj zoni u Zrenjaninu na poklon, dok još nije poznato da li je, uz zemljište, dobio i subvencije za zapošljavanje iz budžeta.
I u slučaju „Linglonga“ postoji bojazan od zagađenja.
Nevladina organizacija Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštila je nedavno da je grad Zrenjanin izdao treću po redu nezakonitu građevinsku dozvolu „Linglongu“, za izgradnju pomoćnih objekata u okviru fabrike guma u tom gradu.
U 3. po redu nezakonitoj #građevinskadozvola za #fabrikaguma pogrešno je navedeno da Investitor poseduje rešenje da procena uticaja na životnu sredinu nije potrebna, iako takvo rešenje ne postoji.
Više na ?https://t.co/UFDo65vQME#Zrenjanin #linglong #RERI_org #SamoZakon
— RERI_org (@RERI_org) July 22, 2020
Kako se ističe, u toj građevinskoj dozvoli je pogrešno navedeno da investitor poseduje rešenje da procena uticaja na životnu sredinu nije potrebna, iako takvo rešenje ne postoji. Gradska uprava Zrenjanina je obustavila postupak odlučivanja o potrebi procene uticaja 7. maja, kada je odbacila 215 primedbi građana i udruženja, tvrdeći da su neosnovana, saopštio je RERI.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare