Ubedljivo je najpovoljnije bilo zadužiti se kod MMF, izjavio je u emisiji Dan uživo na N1 Raša Karapandža, profesor finansija na EBS biznis školi u Visbadenu.
„S tim što, kad se zadužujete na finansijskim tržištima, ne traže vam uslove, sem da se taj novac vrati u navedenom vremenskom intervalu. Kamata MMF je znatno povoljnija, ali je transparentnost uslov. Ja ne mogu da kažem da li je to razlog ili je nekompetentnost razlog, pa oni nisu znali da postoje povoljniji zajmovi“, kaže Karapandža.
Karapandža je stava da je jako teško proceniti kakav će efekat epidemija imati uopšte na svetsku ekonomiju.
„Nismo ovo imali poslednjih 100 godina, poslednji put je bilo 1918. godine, svet se dosta promenio. Mi već sada vidimo da je svet drugačiji, posledice su mnogo veće nego što se očekivalo, svako licitiranje sa brojevima je jako teško“, kaže Raša Karapandža za N1.
Kako je rekao, nije u potpunosti ispratio ekonomske mere u Srbiji.
„Ispratio sam neke, jedna od njih je bila 100 evra pomoći. Ja nemam ništa protiv da se taj novac da i penzionerima, ali oni su najmanje pogođeni epidemijom, jer njihovi prihodi nisu ni prestali. Mislim da mi vraćamo nešto što im je vlada uzela ranije, ali to treba tako i reći. Postoji veliki broj delatnosti koje su direktno pogođene epidemijom“, kaže on.
Govoreći o zaduživanju Srbije, kaže da je „ubedljivo najpovoljnije bilo zadužiti se kod MMF“.
„To svaki građanin može da proveri na sajtu MMF, gde je jasno iz opisa na tom sajtu da je kamata na dugove koju je MMF uveo 1,05 odsto. Postoje tu naravno neka ograničenja, jedno od njih je transparentnost. Mi smo se sad zadužili na preko tri procenta“, kaže Karapandža.
Prema njegovim rečima, kao i kod bilo kog kredita, najpovoljnije je zadužiti se pod najnižom kamatnom stopom.
„S tim što, kad se zadužujete na finansijskim tržištima, ne traže vam uslove, sem da se taj novac vrati u navedenom vremenskom intervalu. Kamata MMF je znatno povoljnija, ali je transparentnost uslov. Ja ne mogu da kažem da li je to razlog ili je nekompetentnost razlog, pa oni nisu znali da postoje povoljniji zajmovi, ali ili su želeli netransparentnost novca ili nisu znali da postoji povoljniji zajam“, kaže on.
Kako je rekao, to se na kraju svodi na 200 miliona dolara novca koji građani moraju da vrate.
„Uštedeli bismo otprilike 200 miliona dolara na pet godina da smo uzeli od MMF. Vlada je uzela zajam od finansijskih tržišta na sedam godina, ovo o čemu sam ja pričao MMF nudi na pet. Zašto je sedam sada toliko bolje da bude 200 miliona dolara skuplje“, kaže on.
Govoreći o merama preduzetim za suzbijanje epidemije u Srbiji, kaže da misli da je najbitnije za ublažavanje posledica pandemije držanje pandemije pod kontrolom.
„Mi smo donekle postigli taj efekat da nismo završili u takvoj situaciji, ali posle imate mitinge, prerano otvaranje, a prestroge mere tokom karantina. Praktično sve zemlje u okruženju su uspešnije od nas, a nisu imale toliko stroge mere“, kaže on.
Prema njegovom mišljenju, priprema nije bila dobra.
„Mislim da je bilo poprilično jasno početkom februara, ako ne i krajem januara da epidemija postaje pandemija. Umesto da se pripremala, vlast se bavila predizbornom kampanjom“, kaže Karapandža.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare