Kap zejtina koja je prelila čašu: Kako preživeti poskupljenja

Biznis 12. okt. 202111:38
Podeli:
Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Za flašu zejtina u većini supermarketa potrebno je izdvojiti 225 dinara. To je drugo poskupljenje ulja od juna ove godine, kada je cena skočila sa 170 na 200 dinara po litru. Međutim, nije samo ulje poskupelo. Novu cenu imaju i meso, gorivo, građevinski materijal.

Urednica Nova ekonomije Biljana Stepanović objašnjava da se poskupljenja dešavaju u celom svetu. Dodaje da se u Srbiji ne troši mnogo ulja po glavi stanovnika i da to poskupljenje nije presudni udar.

„Poskupelo je sve, meso, videćemo da li će građani manje da troše, poskupelo je gorivo, zapljusniti smo poskupljenjima“, rekla je ona, a orenosi N1.

Na pitanje zašto je ulje ovoliko poskupelo, agroekonomista Vojislav Stanković kaže da pratimo kretanje cena na svetskom tržištu.

Prodavnica cena ulje poskupljenje
Cena ulja u supermarketu Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

„Ako primenimo tehničko tehnološki koeficijent prerade suncokreta, možemo da proizvedemo 260 hiljada tona jestivog ulja, to je cifra koja premašuje naše potrebe i mogućnosti da izvezemo, nećemo biti u situaciji da izvezemo to ulje na svetskom tržištu. Ako primenimo taj koeficijent 2,3 odsto na cenu od 65 dinara i dodamo maržu od 3-5 odsto, cena ulja ne bi smela da bude veća od 170 dinara. Očito da je strani faktor kretanja cena na svetskom tržištu doprineo rastu, verovatno ima udela sa maržom, jer dosta su raznolike cene. U Novom Sadu možete da nađete Dijamant ulje za 165 dinara u prodaji. Učešće hrane i bezalkoholnih pića u potrošnji prosećne porodice je 34 odsto, a sa ovim poskupljenjem ide na 37, što je izuzetno visoko i može se reći da ćemo biti rekorderi ako je ta cifra tačna“, rekao je Stanković.

Biljana Stepanović dodaje da trećina zaposlenih ima prosečnu platu ili nešto iznad prosečne, kao i da ljudi u manjim sredinama ne mogu da podmire ni minimalnu potrošačku korpu.

„Tada čoveku najviše znače cene neelastičnih proizvoda. Možete da smanjite potrošnju mesa, ulja, pa da pređete na mast. Ova poskupljenja koja se nekome čine malim, su za nekoga prevelika. Imamo i benzin, kako da prestanemo da se vozimo? Preračunavamo se možemo li da preživimo. Ovde ništa nije u redu, ovo je kranji rezultat, hrana poskupljuje u celom svetu. Ali mi se suočavamo sa mnogim drugim problemima“, napominje ona.

Za izjavu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, koji je rekao da „skok cene ulja na mesečnom nivou nije ni pola espresa u kafiću“, Stepanović navodi da je ta izjava u duhu ciničnog manira vlasti.

„Kao što se arogantno obraća predsednica vlade, kao što predsednik kaže hoćete da idete u majicama i spavate na toplom, tako i Nedimović kaže to je pola espresa. Ljudima kojima znači cena ulja, mesa ili kafe oni ne idu da piju espreso, oni gledaju kako da prežive. Ideja je da se nama omogući da živimo kao ljudi, da ja konstatujem poskupljenje, ali da ono ne utiče presudno na moj život. E to nije slučaj i to je odgovornost ove vlasi. Nije njena odgovornost što posle pandemije rastu cene svuda u svetu, pa i kod nas“, smatra Stepanović.

„Neprimerna izjava, ti ljudi koji sede u kafićima njih ne pogađa poskupljenje, ali veći deo ne sedi po kafićima i to je veliki problem“, dodao je Stanković.

Kada je u pitanju poskupljenje mesa, agroekonomista Stanković kaže da je stočarsvo u velikoj krizi i da nikako da se ta kriza artikuliše.

„Stočarstvo je indikator razvijenosti poljoprivrede, u visoko razvijenim poljoprivredama, stočarska proizvodnja vrednosno učestvuje do 70 odsto, kod nas jedva 35. Smanjen je fond žive stoke, prepolovljen u odnosu na osamdesete. Proizvošači se ponašaju ekonomski, vide da je veća zarada u biljnoj proizvodnji i transformišu svoju proizvodnju. Ne može se trasirati s neba da ćemo obnoviti stočarstvo za godinu dve, to je dugotrajan proces. Nama je toliko smanjen stočni fond da je ta cifra neprimerena. Uvozimo duboko zamrznuto svinjsko meso čiji rok trajanja ističe da bismo proizvodili suhomesnate proizvode i produžili rok još šest meseci“, rekao je Stanković.

Stanković upozorava da će cenovna kretanja poništiti povećanje plata i penzija i da je država dužna da donese socijalni program.

„U mnogim zemljama u svetu je ustavna odrednica da su hrana i voda osnovni artikli i da džrava mora da obezbedi građanima dovoljnu količinu pod prihvatljivim uslovima. Država će morati da donese mere, jedna od mera je intervencija preko robnih rezervi“, naveo je Stanković.

Struja je drastično poskupela za privredu, podseća Stepanović, ali bne očekuje da će da poskupi za građane.

„Bar ne mnogo, jer to jeste socijalna kategorija, idu nam izbori, čudi me da je vlada dozvolila ulje da poskupi, setite se da su radikali obećavali hleb za tri dinara. Rast cene energenata mora da povuče sve cene naviše. Gas zavisimo od uvoza, srećom imamo povoljan aranžman s Rusijom“, rekla je ona.

Dodaje da je mnogo stvari poskupelo, da je zvanična inflacija 4,3 ali da je pitanje kako će se kretati u budućnosti.

„Očekujem i dalje rast cena, sem ako ne bude nekih intervencija. To je svetski trend, samo je pitanje što smo mi sa ovako malim platama i ovolikim procentom siromašnog stanovništva osetljiviji. U svetu imaju više prostra a kod nas ste srećni ako zadovoljite osnovne potrebe“, kaže urednica Nove ekonomije.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar