Panika, zabrinutost za egzistenciju, mnogo neproverenih informacija koje kruže među bivšim kolegama, strah da o nevoljama nakon otkaza u Geoksu govore za medije imenom i prezimenom, neizvesnost u vezi novih radnih mesta koje je država obećala i svest da tržište u Vranju neće moći tako lako da ih sve "primi", stvari su sa kojima se skoro tri nedelje suočavaju ljudi koji su zbog, njima iznenadnog, a nadležnima dva meseca ranije poznatog zatvaranja ove fabrike, ostali bez prihoda.
Kada su mediji koji sarađuju sa Vladom u petak, 13. avgusta požurili sa „ekskluzivnim saznanjem“ da je svih 1.227 radnika Geoksa dobilo novac koji je predsednik Aleksandar Vučić obećao nekoliko dana ranije prilikom posete Teklasu u Vladičinom Hanu, isti ti radnici su se masovno javljali lokalnim medijima i dopisnicima nacionalnih, sa komentarima da im „nikakve pare nisu legle“. Tek nekoliko sati kasnije, iz Ministarstva finansija stigla je i zvanična potvrda – Vlada je usvojila zaključak, svih 1.227 radnika dobijaju po 53.965 dinara, isplata se vrši preko Poštanske štedionice.
Radnici sa kojima smo razgovarali su novac uglavnom već podigli i rasporedili – udžbenici i školski pribor za decu, rata za kredit, dug automehaničaru, dug u lokalnoj prodavnici, ili jednostavno – da „prespoje“ dok se ne snađu.
„Kao što nas niko nije obavestio o otkazu nego smo sve prvo sa društvenih mreža saznali, tako nam niko u petak nije ni javio gde i kako da podignemo tu pomoć. Oni se sve lepo dogovore, nas šetaju tamo-vamo, mi se nerviramo, oni se slikaju i daju izjave i svi srećni i zadovoljni. Jeste, ali dok ne potrošimo pare, posle ko zna kako ćemo da se snalazimo“ – započinje jedna od bivših zaposlenih u Geoksu, koja je radila u proizvodnji.
Sada su svi u istom „sosu“. Od trudnica kojima službenici Nacionalne službe za zapošljavanje prilikom prijave „samo što nisu rekli ‘kakve veze ima što si trudna'“, preko administrativnih radnika koje niko ne pominje a ne žele prekvalifikacije i posao „na traci“, samohranih majki koje ne znaju čime će platiti kiriju za septembar do onih kojima banke dišu za vratom zbog kredita – kod svih redom vlada iškevanje, neizvesnost i ali i strah da svoje ime i prezime ili inicijale podele sa medijima.
„Nije mi konkretno niko rekao da ne smem da govorim za medije, ali ja nisam glup, znam kako mogu da prođem. Predao sam CV za posao u Teklasu, šta ako me ne pozovu kad vide da se žalim, razumete, šta će im neko ko mnogo priča“ – započinje.
Ovaj mladi Vranjanac se za posao u Teklasu, koji će prema najavama vlasti najpre zaposliti 250 bivših radnika Geoksa, a do marta naredne godine 600, prijavio prošle nedelje i još uvek nema povratnu informaciju.
„Među radnicima se priča da oni sad otpuštaju svoje radnike koji su na bolovanju ili im ne produžavaju ugovore“, kaže on i dodaje da njegove bivše kolege masovno odlaze iz Vranja u Vladičin Han da nose prijave za posao, kao i da je nekolicina već primljena.
Kako kaže, „nervira se jer niko zvanično ne saopštava kriterijume dok kruže glasine ko je pogodan za zapošljavanje a ko ne“:
„Tako ja čekam dok slušam kako zapošljavaju samo bračne parove, ili ljude preko kojih ide osiguranje za celu porodicu, ili samohrane majke itd. Ja ne izdržavam nikog, nisam oženjen, nemam porodicu, ali to li znači da nemam pravo da radim, ili da neću dovoljno dobro da obavljam zaduženje, ne razumem?“, pita se.
„Kroz moje ruke su prolazili papiri, ni u ludilu ne bih pomislio na katanac“
Dok je ceo svet prošle godine stao, Geoks je „manje-više“ nastavio da izvozi i posluje, kaže za portal Nova.rs jedan od bivših administrativnih radnika koji se nekoliko dana od otkaza suočio sa problemima sa zdravstvenim osiguranjem, jer su mu usluge vranjskog Zdravstvenog centra bile neophodne pre nego što je na kućnu adresu dobio otkazno rešenje.
„Kolega je imao sličan problem, ali njemu se posrećilo da mu rešenje stigne baš tog dana kad je sređivao to oko knjižice. Sve je haotično, kao da nemam dovoljno stresa“, kaže on i dodaje da „ni u ludilu i snu ne bi pomislio da će Geoks staviti katanac ovde“ jer su papiri u koje je imao uvid ukazivali na dobro poslovanje, kao i da nije imao „plan B“.
Prema njegovim rečima, zabluda je da su Italijani koji su ovde bili u menadžmentu bili informisani o svemu i znali da će pogon biti zatvoren, jer se jedan od njih „žalio da ne zna treba li da zadržava stan u Vranju, i da mu niko ništa konkretno ne javlja“.
„Jedno veliko ‘ne znam’ a nas (administrativne radnike) niko ne pominje, svi pričaju o poslovima u drugim fabrikama. Da me ne razumete pogrešno, ali kako ja sad da idem negde u proizvodnju, pa to je poraz. Niti to znam da radim niti sam se za to školovao“, iskren je ovaj Vranjanac, koji dodaje da im mediji „ovih dana mnogo dosađuju, a nije im ni do čega“.
Ni do čega, a kamo li do izjava za medije nije ni trudnicama sa kojima smo razgovarali. Iskustva su svakoj slična, prilikom prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, mahom dobijaju odgovor: „Kako za sve ostale, tako i za vas“.
„Drugarici samo što nisu rekli ‘šta ima veze što si trudna’…čekamo, videćemo. Nadam se da ćemo bar koliko-toliko biti u prednosti ali smo sve u neizvesnosti. Bilo je predloga da o problemima sve zajedno, i trudnice i porodilje, pričamo za medije ali je bilo komentara da će nas sigurno politički zloupotrebiti i onda smo odustale“, objašnjava ova mlada žena.
„Teklas sigurno preuzima pogon, Vlada pritiska da to bude do 15. septembra“
Pogon Geoksa u Industrijskoj zoni sigurno će preuzeti hanski Teklas, tvrdi nekadašnji radnik menadžmenta, ali sumnja da će se to desiti do sredine septembra, kada je vlast najavila. Kako je objasnio, tok traje ceo postupak likvidacije, nekolicina je još uvek u radnom odnosu, jer je neophodno srediti dokumentaciju, pobrinuti se o mašinama, opremi itd.
„Samo što su Italijani mnogo spori, to će sigurno potrajati. Ko zna kad će Teklas to preuzeti, nadam se do kraja godine“.
U međuvremenu, u zbrinjavanje otpuštenih uključio se i Grad Vranje, koji je održao dva sastanka sa lokalnim privrednicima, koji bi nakon prekvalifikacije mogli da prime nove radnike, a prema rečima gradonačelnika Vranja dr Slobodana Milenkovića planirano je rešavanje sudbine 600 radnika.
U ponedeljak, 16. avgusta, Grad je i zvanično raspisao Javni poziv za učešće u finansiranju programa obuke na zahtev poslodavca u 2021. godini, koji podrazumeva učešće u finansiranju obuke za nezaposlena lica na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Vranju.
Tako će grad svakom poslodavcu koji na obuku primi nekog sa biroa plaćati mesečnu naknadu od 14.000 dinara po osobi koja se obučava, kao i troškove prevoza za dolazak i odlazak na mesto obuke, a poziv je otvoren do 30. avgusta.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar