Primeri nezakonitih otkaza: Nije svaki višak tehnološki

Prema Zakonu o radu, na ovaj način otkaz mogu dobiti zaposleni u situacijama kada zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili kada kod poslodavca dođe do smanjenja obima posla.Advokat Dragana Vidaković za Biznis.rs ističe da je bitno ispoštovati zakonsku proceduru pri utvrđivanju viška zaposlenih, jer bi u suprotnom otkaz ugovora o radu kao tehnološki višak mogao da bude proglašen za nezakonit.Pre svega, otkaz može biti nezakonit ako nije ispoštovana procedura- nije donet Program viška zaposlenih (ako je postojala obaveza), nisu postojali kriterijumi za utvrđivanje ko je višak, ili nije (pravilno) doneto rešenje o otkazu.“Drugi slučaj nezakonitog otkaza jeste situacija u kojoj je pogrešan zaposleni proglašen za višak. To može biti i slučaj u kojem kriterijumi nisu pravilno primenjeni, na primer otkaz je dobilo lice koje je stručnije od drugih zaposlenih na istoj poziciji. Treća situacija je da uopšte nije postojao osnov za proglašenje zaposlenog viškom, ukoliko se dokaže da kod poslodavca nije bilo tehničkih, organizacionih ili ekonomskih promena”, kaže advokat Dragana Vidaković, ispred advokatske kancelarije Đurić i Vidaković.Da bi se zaposleni mogao proglasiti tehnološkim viškom (viškom zaposlenih), potrebno je da poslodavac sprovede nekoliko prethodnh koraka. Najpre je potrebno da se kod poslodavca dogode tehnološke, organizacione ili ekonomske promene usled kojih će, u periodu od 30 dana, doći do prestanka potreba za radom određenog broja zaposlenih.Takođe, poslodavac treba da donese Program rešavanja viška zaposlenih u kojem će, između ostalog, odrediti i kriterijume koji će se primenjivati da bi se odredilo koji to zaposleni će biti proglašeni viškom. Obavezu donošenja ovog Programa imaju poslodavci kod kojih prestaje potreba za radom:- 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu od 20 do 100 zaposlenih na neodređeno vreme;- 10 odsto zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom od 100 do 300 zaposlenih na neodređeno vreme;- 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom više od 300 zaposlenih na neodređeno vreme;- najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;U ostalim slučajevima nije potrebno donositi Program rešavanja viška zaposlenih, ali je svakako potrebno odrediti i primeniti kriterijume za utvrđenje koji to zaposleni će biti proglašeni viškom.“Kriterijumi na prvom mestu treba da budu radni učinak, radno angažovanje, stručnost, radna sposobnost, pa tek ako se na taj način ne može utvrditi ko će biti proglašen za višak, primenjivaće se socijalni kriterijumi, kao što su imovinsko stanje, broj lica koje zaposleni izdržava i tako dalje”, objašnjava Vidaković.Sagovornica Biznis.rs kaže da je važno naglasiti da poslodavac ne može na istom radnom mestu na kojem je radio zaposleni koji je proglašen viškom da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako se u ovom periodu javi potreba za radom na tom radnom mestu ili na tim poslovima, poslodavac je u obavezi da zaposlenom kojem je dao otkaz kao višku, ponudi da radi.Zaposleni koji su dobili otkaz na osnovu raskida ugovora o radu kao tehnološki višak imaju pravo na otpremninu pre raskida ugovora o radu, što znači da se ugovor o radu ne može otkazati pre isplate otpremnine.“Zakonom je određen minimum koji mora biti isplaćen radniku koji je na osnovu viška zaposlenih dobio otkaz. Iznos će pre svega zavisiti od ukupnog staža i visine prosečne zarade koju je zaposleni primao za poslednja tri meseca pre nego što je proglašen tehnološkim viškom. Ovaj iznos ne sme biti manji od trećine vaše prosečne zarade za svaku godinu staža, odnosno četvrtine po svakoj godini nakon desete godine staža. Takođe, prosečna zarada ne može biti manja od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom u Republici”, navodi Vidaković.Takođe, prema rečima sagovornice Biznis.rs, zaposleni koji smatra da je nezakonito proglašen viškom, ima mogućnost da pred sudom pokrene spor radi poništenja tog rešenja o otkazu, u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja.“Ukoliko sud utvrdi da je rešenje o otkazu nezakonito, takav zaposleni ima pravo da se vrati na rad i da mu se kao nakanda štete isplate sve zarade i uplate doprinosi za vreme za koje nezakonito nije radio”, zaključuje advokat Dragana Vidaković, ispred advokatske kancelarije Đurić i Vidaković.Bonus video - Anketa sa Šapčanima povodom otkaza u fabrici Jazaki

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketayazakisabacgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2253603"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram