1
U dvadeset opština u Srbiji proglašena je vanredna situacija zbog poplava. Kolike štete su pričinjene još se broji, a tačan iznos biće poznat tek kada opštinske komisije izađu na teren i utvrde stvarno stanje. Osnovni preduslov - da Vlada usvoji odluku o proglašenju elementarne nepogode je ostvaren. Iako se nije ponovila katastrofalna 2014. godina, kada je stradalo mnogo opština, ceo Obrenovac bio pod vodom, a šteta dostigla gotovo dve miljarde evra, i ove junske kiše unesrećile su dosta ljudi. Uništene su kuće, usevi, malinjaci... Na žalost, ima i stradalih, koji nisu uspeli da umaknu bujici.
Zbog rasta vodostaja i poplava proteklih dana vanredna situacija je uvedena u Osečini, Krupnju, Loznici, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Arilju, Kosjeriću, Lučanima, Ivanjici, Kraljevu, Ljigu, Mionici, Koceljevi, Vladimircima, Trsteniku, Blacu, Kuršumliji i Prokuplju.
Još je rano za procene vrednosti štete koju su trenutne poplave u Srbiji nanele stanovništvu i privredi. Kako za Nova.rs kaže Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, procena štete biće moguća tek kad se voda povuče.
Dinar preventive za 7 dinara štete
„Jedan uložen dinar u preventivu jednako je sedam dinara u šetetama. Republika Srbija iz godine u godinu izdavaja sve veća sredstva i čeka nas težak rad“, rekao je direktor „Srbijavoda“ Goran Puzović za RTS i dodao da su lokalne samouprave zainteresovane za te projekte kako bi regulisali svoja najugroženija područja.
„Po usvajanju odluke Vlade Srbije o proglašenju elementarne nepogode na teritoriji 20 lokalnih samouprava aktivira se mehanizam Kancelarije. Opštine objavljuju poziv ljudima da prijave štetu, komisije izlaze na teren i rade procenu i potom ćemo imati nešto preciznije informacije o efektima konkretnih poplava“, kaže Marko Blagojević za Nova.rs
Kada je reč o pomoći države – nju, prema rečima zamenice direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandre Nedeljković, dobijaju oni građani koji imaju oštećenja na stambenim objektima koji su njihovi primarni objekti za življenje, čiji su vlasnici i koje koriste svakodnevno za život. Kako je objasnila gostujući na RTS-u, postoji šest kategorija za naknadu – od prve do pete kategorije su oštećenja, a šesta kategorija su porušeni objekti. Pravo na pomoć za poplavljeno poljoprivredno zemljište imaju samo oni koji su zemljište – osigurali.
Podsetimo – 2014. godine u velikim poplavama koje su pogodile Srbiju, procenjene štete sa gubicima bile su 1,7 milijardi evra.
„Od 2014. godine do sada uloženo je blizu 120 miliona evra u obnovu i unapređenje postojeće infrastrukture i u izgradnju nove infrastrukture“, ističe Marko Blagojević.
Milutin Stefanović iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, gostujući u emisiji „Oko“ na RTS, rekao je da se padavine koje se javljaju jednom u 100 godina od 2014. pojavljuju skoro svake godine.
„Krupanj, evo treća, četvrta godina unazad sva tri toka koja protiču kroz Krupanj imaju stogodišnju vodu svake godine maltene. Bjelica u Lučanima već desetak godina pravi probleme u tom kraju“, rekao je Stefanović i dodao da osim klimatskih promena na poplave u Srbiju utiču devastirana područja koja nisu pošumljena, ali i urbanizacija i ljudski faktor.
Hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Dejan Vladiković rekao je u emisiji „Oko“ da je RHMZ izdao prvo upozorenje još u petak, imajući u vidu, kako je naveo, nekoliko talasa koji su posebno nakvasili područje zapadne i jugozapadne Srbije.
„Imajući to u vidu izdali smo u petak prvo upozorenje da su mogući nagli porasti vodostaja na slivu Jadra, Kolubare i Ljuboviđe, što se, nažalost, ostvarilo. Onda, kako bi se ta dinamika procesa kretala, da bi se išlo ka Zapadnoj Moravi“, rekao je Dejan Vladiković tokom gostovanja u emisiji.
„To je obnova i unapređenje postojeće infrastrukture. Recimo, ako su postojali nasipi određene visine, unapređenje podrazumeva povećanje visine postojećih nasipa. Obnova postojeće infrakstrukture podrazumeva ojačavanje postojeće infrastrukture u istim gabaritima, čišćenje korita reka i slično, a izgradnja nove infrastrukture podrazumeva izgradnju potpuno novih objekata. To su nasipi, utvrde, bujične brane, šta god da je procena da je potrebno uraditi da bi se sistem ceo unapredio“, kaže Marko Blagojević za Nova.rs.
Kako ističe – veći problem je što su pune tri decenije, od osamdesetih godina prošlog veka pa do te 2014. godine, ulaganja u preventivnu infrastrukturu bila ispod minimuma neophodnog za održavanje.
„Mi smo 2014. godine zatekli brojne spremne projekte za realizaciju. Uzeli smo ih, obrisali sa njih prašinu i još jednom ih prošli. Obezbedili smo novac za realizaciju i sve ih realizovali. Ovde govorim o projektima izgradnje novih objekata – u Paraćinu, Svilajncu, Smederevskoj Palanci i brojnim drugim mestima. To su samo tri opštine koje su pretrpele ogromnu štetu 2014. godine. Dakle – nije se postojeća infrastruktura održavala kako treba, nisu rađeni novi objekti, a pri tome se situacija kada su padavine u pitanju – dramatično menja“, navodi Blagojević.
Evakuisani
Pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilnu zaštitu Saša Rančić kaže da je, kao i svaka poplava, i ova bila – traumatična i kritična.
Za sve ove dane Sektor za vanredne situacije je evakuisao 331 osobu, kaže Rančić za RTS.
I on ističe da sada imamo količinu, intenzitet i učestalost padavina koja ne može da se porodi ni sa čim iz prethodnog vremena.
„Evo samo dva primera. U Ljuboviji za 24 sata padne 210 litara po kvadratu kiše. Prosek u najkišnijem mesecu je 80 litara po kvadratu. A, godišnji prosek je oko 400 litara. Vi danas u danu imate 210 litara po kvadratom metru – za jedan dan padne ono što inače padne za šest meseci. To su promene koje su nesavladive. U Beogradu smo pre dve nedelje imali 77 litara u satu, po kvadratu. U najkišnijem mesecu u Beogradu za mesec dana padne 80 litara. To su prosečne mesečne padavine koje sada padnu za sat vremena“, navodi Blagojević.
Profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević, za Nova.rs potvrđuje da su intenzivne padavine postale češće i intenzivnije nego pre.
„To pokazuju osmatranja. Vidi se otprilike da ima duplo više takvih dana sa padavinama koje su potencijalno rizične da izazovu bujične poplave“, objašnjava naš sagovornik.
„U drugoj polovini 20. veka bilo je tri, četiri dana godišnje sa padavinama koje su kritične za poplave. Ne znači da će poplava uvek i biti, ali su ti dani kritični. Sad ih ima sedam, osam godišnje – to su ove padavine kad jave da će biti veće od 20, 30 litara po kvadratnom metru. Sad je tih dana duplo više, rizik se udvostručio, tako da nije čudno što sve češće viđamo da su gradovi poplavljeni ili da se izlivaju manje bujične reke. Vremenom to postaje evidentnije”, kaže Vladimir Đurđević.
Milutin Stefanović iz Instituta „Jaroslav Černi“ je naveo da bi lokalne samouprave trebalo da rešavaju probleme koje zadaju bujični vodotoci projektima koje bi finansirala država.
„Kancelarija za investiciona ulaganja zdušno pomaže lokalne samouprave, ali lokalne samouprave nemaju valjane projekte da se realizuju te investicije“, rekao je Stefanović za RTS i dodao da je urađena nacionalna strategija odbrane od elementarnih nepogoda, ali da se strategija nedovoljno bavi bujicama i erozijom koje su neraskidivi.
Kako ističe – ne može da se reguliše samo korito, već da mora integralno da se rešava uređenje sliva i da se urede pritoke i bujice, koji su vodotoci drugog reda.
On je podsetio da su lokalne uprave po Zakonu o vodama dužne da naprave operativne planove za odbranu od poplava za vodotoke drugog reda, ali i da pored toga što neke opštine to i rade, neke opštine prepisuju podatke od prošle godine.
Hidrolog RHMZ Dejan Vladiković je istakao da u Srbiji postoji između 12.500 i 13.000 bujičnih tokova i da su oni u nadležnosti lokalnih samouprava.
„Oni su uključeni u neke planove. Ono što je jako bitno, prema obavezama iz Evropske direktive o vodama i Evropske direktive o zaštiti od poplava, bilo je potrebno da se uradi preliminarna procena rizika od poplava do 2011. Kod nas postoji 104, 105 kritičnih područja koja su jasno naznačena i kroz domaće i evropske projekte“, kazao je Vladiković za RTS i naglasio da ne postoji nijedno kritično područje koje je ostalo nezabeleženo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
