12
Generalni direktor “Telekoma Srbije” Vladimir Lučić pohvalio se da je ta kompanija prepoznata kao najbitniji igrač u razvoju 5G na Zapadnom Balkanu i najavio praktičnu primenu te tehnologije, ali ne u Srbiji, već u Crnoj Gori. U Srbiji se uvođenje 5G mreže godinama odlaže bez nekog konkretnog objašnjenja, a državni telekomunikacioni operator i njegov prvi čovek o tome samo “mudro” ćute.
“Mi smo sada pokrili najveće gradove u Crnoj Gori 5G mrežom, ali ćemo se potruditi da vrlo brzo implementiramo i niz servisa kako bi svi korisnici videli praktičnu primenu te tehnologije i koliko ona može da doprinese običnom korisniku, a i privredi u celini“, istakao je Lučić u Crnoj Gori na promociji tamošnjeg operatera mobilne telefonije MTEL-a, inače kćerke firme “Telekoma Srbije”.
Istakao je da je “Telekom” od svih bitnih institucija Zapadne Evrope i Amerike, prepoznat kao najbitniji igrač u razvoju 5G na Zapadnom Balkanu. Ukazao je da 5G tehnologija nije bitna samo za mobilnu telefoniju i brže krstarenje internetom, već da će imati važnju primenu i u oblastima kao što su transport, medicina i obrazovanje.
Međutim, u matičnoj državi “Telekoma”, Srbiji, čija se vlast diči uspesima u primeni novih tehnologija, uvođenje 5G mreže godinama se odlaže i to bez nekog konkretnog objašnjenja.
Dejan Gavrilović iz Udruženja “Efektiva” podseća za Nova.rs da su građani Srbije još početkom 2020. godine obradovani najavama da će nam u sklopu obećanog tehnološkog razvoja biti uvedena 5G mreža.
“To je bila pozitivna vest, ali je ubrzo, ničim izazvano, usledilo odlaganje te odluke i to uz izjavu Ana Brnabić da nama 5G uopšte nije ni potrebna, što je bilo protivno svim pričama o razvoju IT sektora, gradnji tehnoloških parkova i o novim tehnologijama kao našoj razvojnoj šansi. Posle je izgovor bila korona, ali je i ona prošla. Prošle su četiri godine i mi sad već dobro kaskamo u toj oblasti za Evropom, a sad ćemo i za regionom”, objašnjava Gavrilović.
Ističe da pojedine evropske zemlje, kao i Kina, već razmišljaju o 6G mreži dok se u Srbiji, bez jasnih objašnjenja, “ne radi ništa na uvođenju nečega što nam je odavno obećano”.
Ovaj predstavnik organizacije koja se bavi zaštitom prava potrošača ističe da bi uvođenje 5G mreže, koja je brža i efikasnija, znatno doprinelo podizanju kvaliteta usluga u celokupnoj oblasti.
“Verujem da bi podizanje kvaliteta, na duže staze donelo i smanjenje cene usluga operatora, koje su kod nas više nego u regionu, pošto mi imamo na snazi neku vrstu oligopola. To se najbolje videlo kada su sva tri operatora u maltene isto vreme podigla cene. Uvođenje 5G mreže i dodatnog operatora kroz jedan transpretan proces putem konkursa, bez sumnje bi bilo dobro za potrošače. Ulazak i jačanje konkurencije na nekom tržištu je uvek dobro za građane, jer tera operatore da se više trude oko svojih korisnika” zaključuje Gavrilović.
U Srbiji, kako za Nova.rs objašnjava advokat Miloš Stojković, ekspert za medije i telekomunikacije, uvođenje 5G praktično stoji zbog proceduralnih stvari. Formalno, problem je što nadležno ministarstvo još uvek nije donelo pravilnik koji bi uređivao osnovne uslove aukcije.
“Sama aukcija je do sada više puta pomerana, a nadležni su nekoliko puta licitirali sa mogućim datumima – od prve polovine 2022. godine, pa do kraja 2024. godine. Sada figurira novi vremenski okvir, budući da dokumenti ministarstva, ukazuju na to da će se neophodni pravilnik usvojiti do septembra 2024, a da će se aukcija održati do kraja 2025. godine”, objašnjava Stojković.
Prema njegovim rečima, regulatorima, odnosno resornom ministarstvu i RATEL-u, nije prvi put da dodeljuju ovakve dozvole, jer imaju značajno iskustvo u dodeli frekvencija koje su bile podobne za mrežu prethodne generacije (4G).
Ove aukcije su sprovođene u 2015. i 2016. godini i “to bez mnogo problema i zastoja i to po suštinski identičnoj proceduri”.
“Ono što se tada razlikovalo od sadašnje situacije je da se istovremeno dodeljivao samo jedan opseg i to da se broj dozvola poklapao sa brojem zainteresovanih strana. Sada postoji veći broj zainteresovanih strana, uključujući i operatora koji do sada nije pružao mobilne usluge – SBB i dodeljuje se tri opsega i to verovatno istovremeno. Iako regulatori nemaju praksu u sprovođenju aukcija koje podrazumevaju više opsega, nejasno je zašto se zapelo na pitanju donošenja podzakonskog akta, za koji je moguće da je već pripremljen pošto je prethodni ministar čak najavljivao da će javna rasprava povodom pravilnika započeti u septembru 2023. godine”, ističe Stojković.
Međutim, bez obzira na to, kako dodaje naš sagovornik, već u 2021. godini je ministarstvo imalo sve potrebne elemente da nastavi proces aukcije, jer je RATEL doneo odluku da su ispunjeni uslovi da se krene sa aukcijom u tri opsega.
“Ministarstvo je znalo koliko je zainteresovanih strana i koji su njihovi planovi za razvoj mreže, jer je RATEL prosledio rezultate javnih konsultacija sa zainteresovanim stranama –
SBB, Yettel, Telekom Srbija i A1. Već tada je veliki broj država EU sproveo tendere, pa je ministarstvo imalo je na raspolaganju i veliki broj primera dobre prakse u pogledu dizajna i pravila aukcije, koji su itekako bili primenjivi i na Srbiju”, naglašava.
I Stojković je saglasan da je trenutno Srbija na samom začelju u Evropi po uvođenja 5G mreže.
“Većina država EU je završila makar jednu aukciju spektra, a komercijalno uvođenje 5G je uveliko zaživelo, i to ne samo u EU, nego i u državama u regionu koje nisu članice Unije. Ovo nije samo pitanje mobilnih operatora jer suštinska tranzicija ka digitalnom društvu zavisi od brzine uvođenja 5G. Od interneta, preko pametnih kuća i gradova, teledirigovane medicine pa do autonomnih vozila o kojima se moglo dosta čuti u javnosti. Zato su koristi višestruke za građane, ali i za društvo kao celinu”, zaključuje naš sagovornik.
Bonus video
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
