U Prethodnoj studiji opravdanosti projekta EXPO 2027, u koju je imao uvid Radio Slobodna Evropa (RSE), navodi se da će samo troškovi izgradnje izložbenog kompleksa u beogradskom naselju Surčin iznositi 500 miliona evra - troškovi za sajamski deo 241 milion evra, a izgradnja dodatnih sadržaja 259 miliona evra. Ako se planovi ostvare, povrat investicije u iznosu od 241 milion evra, koliko je predviđeno samo za izložbene hale, očekuje se za skoro 30 godina, navodi se u studiji.
„Šta god da radimo u glavi nam je 2027. godina i EXPO“, rekao je sredinom februara predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući ekonomski procvat zemlje koji je, kako tvrdi, povezan sa održavanjem ove međunarodne sajamske izložbe u Beogradu.
U junu prošle godine, Međunarodna kancelarija za izložbe „Bureau International des Expositions – BIE“ izabrala je Srbiju za domaćina međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, piše Radio Slobodna Evropa.
Licitacija o tome koliko će organizacija ove izložbe koštati građane počela je odmah.
Oko 1,2 milijarde evra, 2,5 milijarde evra, 17 milijardi evra… Različite procene i objašnjenja davali su predsednik države Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali, ministar građevinarstva Goran Vesić.
Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanja RSE na osnovu koje analize ili studije su iznošene dosadašnje procene troškova organizacije izložbe EXPO 2027.
„Nismo imali uvid u dokumentaciju o isplativosti projekta za EXPO. Ne isključujem mogućnost da ni Vlada u ovom momentu nema potpuno precizan podatak o ukupnim troškovima, pošto je ovaj ‘mega-projekat’ podeljen na više faza. Koliki god iznos na kraju bio, njega bi trebalo detaljno saopštiti i obrazložiti poreskim obveznicima“, navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, kontrolnog tela koje odgovara Narodnoj skupštini a zaduženo je za analizu i obezbeđivanje javnosti u vođenju fiskalne politike.
Za razliku od procene troškova, predviđanja predstavnika vlasti o benefitima izložbe su od početka sinhronizovana i svode se na uveravanja da će EXPO oživeti Srbiju, doneti joj ogroman profit i međunurodni ugled.
Ipak, dokumentacija do koje je pretragom javnih izvora i po Zakonu o dostupnosti informacija došao RSE daje nešto drugačiju sliku o potencijalima tog projekta.
EXPO je „neprofitna manifestacija“ a tek korišćenjem izgrađenog kompleksa kao novog sajamskog prostora moći će da se opravdaju uložena sredstva. Rok za povrat investicije je najmanje 27,4 godina.
Ovo se navodi u „Prethodnoj studiji opravdanosti za EXPO i novi sajamski prostor“ u koju je RSE imao uvid a koja do sada nije bila dostupna ni javnosti pa ni nezavisnim institucijama koje u nadležnosti imaju kontrolu trošenja državnog novca.
Studiju, odnosno dokument koji utvrđuje da li postoji društvena i finansijska opravdanost izgradnje nekog projekta je naručilo Ministarstvo građevine, a studija je izrađena 20. juna 2022.
Istog dana delagacija Srbije je Međunarodnom birou za izložbe u Parizu predstavila kandidaturu Beograda za organizaciju specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027.
Bates je konsultantska kompanija koja je aktivna u Jugoistočnoj Evropi poslednjih 20 godina. Kompanija je specijalizovana za projektovanje, upravljanje troškovima i konsultantske usluge u okviru građevinskog sektora.
Ova firma je angažovana kao konsultant na projekatima u Srbiji od 2001. – između ostalog za procenu troškova na projektima u okviru naselja Beograd na vodi, projektima izgradnje poslovnih zgrada više svetskih kompanija u Srbiji. Među njima su zgrade kompanije Filip Moris, HP, Cisko, kao i više desetina različitih građevinskih projekata koji su finansirali brojni privatni investitori, ali i javne institucije.
U podacima registra javnih nabavki u Srbiji se ne vidi da je za posao izrade studije bio raspisan tender.
Prethodnu studiju opravdanosti za EXPO je izradila konsultanstka firma Bates iz Bugarske, odnosno ogranak ove kompanije registrovan u Beogradu, navodi RSE.
Na pitanje na koji način su ušli u ovaj posao, iz kompanije Bates nisu odgovorili.
U kratkom razgovoru samo su naveli da ih ugovor obavezuje na čuvanje tajnosti podataka.
Prilikom analize troškova i potencijalnih prihoda od izgradnje kompleksa za EXPO 2027 Bates je koristio niz izvora – od podataka Vlade Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, preko finansijskih izveštaja firme „Beogradski sajam“, do analiza međunarodnih sajamskih organizacija, navodi se u studiji.
Zaključci iz studije do danas nisu predstavljeni javnosti.
Opširnije pročitajte na RSE.
BONUS VIDEO Drakulić: EXPO jedna kratka stvar, a ogromna investicija, šta će nam stadion kad nemamo fudbal
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare