2
Još letos je Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", u razgovoru za Nova.rs istakao da nije optimista po pitanju brzog oporavka privrede od posledica pandemije virusa korona, najavljujući da ćemo dubinu krize videti tek krajem 2020. Pola godine kasnije, sumirajući rezultate za nama, Drakulić navodi da su njegova predviđanja, na žalost, bila - tačna.
„Danas vidimo da je dubina krize velika, imajući u vidu da je broj obolelih u odnosu na početak pandemije desetinu puta veći. Ovim se postavlja i pitanje celishodnosti uvođenja vanrednog stanja na početku pandemije, jer je to donelo dodatne negativne efekte po našu privredu.
Mišljenja sam, kao i mnogi ekonomski analitičari, da će oporavak biti višegodišnji. Tu pre svega mislim na 2021. godinu koja će posebno u prvom i u drugom kvartalu pokazati negativne efekte. Ovo se pre svega odnosi na našu ekonomiju s obzirom da smo iscrpeli sredstva kojima bismo mogli dodatno da intervenišemo.
Zemlje Evropske zajednice, SAD i drugih velikih ekonomija, tek sada opredeljuju dodatna sredstva kojima će intervenisati u privredi u narednom periodu. Navešću i primer Hrvatske koja treba da dobije 12,2 milijarde evra pomoći od EU“, kaže Zoran Drakulić za Nova.rs.
– Da li vas je (i druge privrednike) bilo ko iz Vlade Srbije od marta do danas kontaktirao i razgovarao sa vama oko neophodnih mera za oporavak privrede pogođene pandemijom? Ako nije – šta biste im rekli da je stav privrednika?
Nas iz Privrednika nije niko kontaktirao po tom pitanju, ne znam da li je bilo kontakata sa pojedinim našim članovima. Smatram da smo mogli mnogo da pomognemo, jer se radi o Klubu koji okuplja najveći deo velike privrede u Srbiji.
Naš stav bi bio da mora hitno da se napravi strategija za period od 2021. do 2025. godine i da se mora naći način da se dodatno stimuliše privreda, jer će problem likvidnosti i otpuštanja radnika biti veliki.
Kako ocenjujete mere koje je država do sada donela u cilju pomoći privrednicima tokom pandemije?
Smatram da su mere bile primerene veličini naših mogućnosti. Određene mere bile su više političke nego ekonomske, tu pre svega mislim na „helikopter novac“ od 100 evra koji je podeljen građanima Srbije.
Takođe, smatram da su u drugom paketu mere mogle biti selektivnije. U prvom paketu to nije bilo moguće s obzirom na hitnost intervencije prema privredi.
Hteo bih da pohvalim ulogu NBS koja je doprinela najboljoj meri prema privredi, a to je odlaganje obaveza otplate kredita i koja je u ovim teškim vremenima uspela da svede referentnu kamatnu stopu na jedan odsto, što je rezultiralo jeftinijem zaduživanju domaće privrede kod banaka.
– Ima mnogo zaboravljenih u tim merama?
Definitivno ima, ali to je posledica veličine kase koju smo imali, tu pre svega mislim na hotelijere, ugostitelje, prevoznike itd.
Očekuju li nas u 2021. masovna otpuštanja radnika? Je li to moguće izbeći? A eventualni socijalni nemiri koje ste ranije pominjali kao moguću posledicu krize?
Očekujem znatno veći procenat otpuštanja radnika u prvom kvartalu, s obzirom da to nije bilo moguće ranije zbog pomoći koja je dobijena od države. To se može izbeći samo novim paketom mera za koje mi nemamo mogućnosti. Socijalni nemiri biće uslovljeni brojem otpuštenih radnika i beznađem u kojem će se naći.
Može li se izmeriti dosadašnja šteta koju su privrednici pretrpeli – i kroz smanjenja broja zaposlenih i kroz umanjenje prihoda, gubitak tržišta, propadanje biznisa…?
U ovom trenutku teško je izmeriti dosadašnju štetu. To ćemo moći da procenjujemo nakon završetka krize.
Koji je vaš stav po pitanju državne pomoći i davanjima za oporavak javnih preduzeća, ali i Er Srbije kojoj je bez državne intervencije, zbog velikih gubitaka pretila sudbina Montenegro erlajnsa?
Nažalost, teško je u ovom trenutku govoriti o Er Srbiji jer ne raspolažemo svim podacima koji su zavijeni tajnim ugovorima i veličinom pomoći koje daje država.
Ono što je bitno jeste odnos Etihada i naše države u ovoj kompaniji koji se hitno mora redefinisati. Ne može jedna strana da daje novac, a da odnos vlasništva u kompaniji ostaje isti. Kada se to promeni i utvrdi tačna količina novca koja je data u poslednjih pet, šest godina, treba preispitati opravdanost opstanka ove kompanije.
Koliko je meni poznato teško je da avio komapanije opstanu na tržištu od sedam miliona stanovnika, jer je u teoriji uvek bilo govora o tome da za srednju kompaniju i njen opstanak, treba minimalno tržište od 20 miliona stanovnika. Tako da je verovatno budućnost naše avio kompanije vezana za šira regionalna povezivanja.
Privrednici su vam poklonili poverenje i izabrani ste, treći put za redom, na mesto predsednika Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“. U saopštenju izdatom tim povodom, Srpski poslovni klub naveo je, između ostalog i da će se „članovi zalagati za maksimalnu uključenost realnog sektora u procese definisanja konkretnih politika i mera“. S obzirom da „Privrednik“ okuplja vodeće srpske privrednike – koliko država čuje njihov glas?
Izuzetna mi je čast što sam dobio jednoglasno poverenje članova Kluba Privrednik za treći mandat. Uspeli smo da postignemo prisnije i kvalitenije odnose između članova Kluba, što nije bilo lako imajući u vidu raznolikosti i jačinu pojedinih članova Kluba.
Ono čime nisam zadovoljan je to što je i dalje ostala velika praznina u dijalogu između nas u realnom sektoru i države. Dokle god to bude tako i naša privreda će da tavori, jer nema velikog rasta srpske privrede bez poverenja i rasta domaćih malih, srednjih i velikih firmi.
Porazan je podatak da su investicije srpskih privrednih subjekata u 2019. godine pale za 40 posto, a u 2020. za dodatnih 50 odsto u donosu na prošlu godinu.
* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
